• Klimatske promene
  • 06.10.2019. 18:00

Klimatske promene u Srbiji najštetnije po zdravlje ljudi i poljoprivredu

Klimatske promene toliko su velike da, iako se uveliko radi na borbi protiv tih promena, neke od pojava biće svakako neizbežne čak i ako se odmah prekine emitovanje svih gasova staklene bašte.

Foto: Depositphotos/simply
  • 153
  • 7
  • 0

Srbija radi na dokumentima u borbi protiv klimatskih promena. Međutim, taj problem je postao toliko veliki da je već sada moguće da se klimatske promene detektuju u svakom delu naše planete, upozoravaju stručnjaci.

Prema skorašnjem izveštaju Međuvladnog panela Ujedninjenih nacija (UN), emisije ugljen-dioksida u budućnosti će stvoriti razorne štete. Po tom izveštaju, to će uništiti prvo najsiromašnije. Takođe, porast nivoa mora dovešće do nestanka gradova i presušivanja reka, navodi se u tom izveštaju.

U Srbiji brže zagrevanje od globalnog proseka

Vladimir Đurđević iz Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu objašnjava da se i u Srbiji uveliko osećaju promene klimatskih uslova što se manifestuje, kako kaže, kroz brže zagrevanje od globalnog proseka. To se primećuje ne samo u našoj zemlji, već i u zemljama u regionu.

"Srednja godišnja temperatura u Srbiji je porasla za više od jednog stepena u odnosu na vrednosti iz sredine dvadesetog veka, dok su leta u proseku toplija čak za 1,5°C. Više je nego udvostručena učestalost toplotnih talasa, kao i njihov intenzitet i trajanje. Sve ovo je praćeno i skoro pa regularnim probijanjem rekorda, pa je tako na primer 2018. godina u Srbiji bila najtoplija godina od kada postoje merenja", navodi Đurđević.

Prema Pariskom sporazumu, porast srednje globalne temperature mora da bude smanjen na dva stepena Celzijusa. To uslovljava da se mora prestati sa korišćenjem fosilnih goriva. Međutim, ukoliko se ti uslovi ne ispoštuju, do kraja ovog veka srednja globalna temperatura će u našoj zemlji porasti za četiri do pet stepeni, objašnjava Đurđević.

"Doći će do dodatnog intenziviranja ekstremnih padavina i povećanog rizika od poplava, dok će frekvencija suša biti uvećana za oko četiri puta. Implikacije na pojedine sektore bile bi dramatične pa bi tako proizvodnja kukuruza bez ikakvih mera prilagođavanja bila prepolovljena, dok bi u pojedinim rekama na jugu Srbije došlo da gubitaka u protocima od nekoliko desetina procenata, posebno u malovodnim periodima," poručuje Đurđević.

Osim promena u nivou temperature, promene su se pojavile i kada su u pitanju padavine. Raspored padavina u toku jedne godine je promenjen što nimalo nije dobro za klimu i budućnost. Uočava se deficit padavina u toku leta, a povećan je intenzitet ekstremnih padavina. 

"S obzirom da osmatranja pokazuju intenziviranje ekstremnih padavina, ne čudi da smo sve češće svedoci poplavljenih ulica u gradovima širom Srbije, jer pored činjenice da je infrastruktura stara i često neadekvatno održavana, ona jednostavno nije projektovana za trenutno stanje koje odstupa od klime u kojoj su ovi infrastrukturni elementi svakog grada projektovani," navodi Đurđević.

Nedostatak padavina u toku leta izazvao je pojavu suša što znatno utiče i na razvoj poljoprivrede. Takođe, u prvih 15 godina ovog veka došlo je do nekoliko ekstremnih događaja koji su uticali i na ekonomiju i stvorili velike ekonomske gubitke u vrednosti od nekoliko milijardi evra.

"Događaji koji su sigurno značajno doprineli ovome su poplave iz 2012. sa procenom štete od 1.5 milijardi evra i suša iz 2012. koja je samo u poljoprivredi ostavila štetu od preko jedne milijarde evra. S obzirom na ove značajne gubitke, ne čudi da su za pravdanje nedovoljnog ili usporenog ekonomskog rasta tokom ovih godina neki od pominjanih razloga bili i ekstremni vremenski uslovi”, navodi Đurđević.

Zakon o klimatskim promenama do kraja godine: Pošumljavanje najefektniji način borbe

Poljoprivreda najugroženiji sektor

Prema podacima urađenih analiza, sektor koji je najugroženiji klimatskim promenama je upravo poljoprivreda, navodi Đurđević. On poručuje da je neophodno da se pređe na obnovljive izvore, kao i da se mere prilagođavanja implementiraju jasno i adekvatno.

"Treba biti svestan da čak i u slučaju da Pariski sporazum bude uspešno implementiran, nas očekuje dodatno zagrevanje od 1°C, odnosno promena istog obima koja se dogodila poslednjih 150 godina, sa tim što bi ovu promenu videli u narednih 30-40 godina", zaključuje Đurđević.

Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) upozorava da su u Srbiji klimatske promene mogu imati velike posledice po samu životnu sredinu i infrastrukturu. On ocenjuje da naša zemlja nije na dobar način pristupila pripremi planova za borbu protiv klimatskih promena.

"Zakon o borbi protiv klimatskih promena još nije donesen, a strategije borbe i energetike, predviđaju povećanje oslanjanja na fosilna goriva u elektro-energetici do blizu 2080. izgradnjom novih kapaciteta, a izostaje i elektrifikacija prometa. Srbija još nije donela ni nacionalni plan upravljanja vodama, što za posledicu ima haotični pristup regulisanja viškova i manjka voda," objašnjava Kalmar.

Nije samo Srbija odgovorna, već i međunarodne institucije

Kalmar navodi da nije samo Srbija odgovorna za takvu situaciju. Ocenjuje da su u tome odgovorne i međunarodne institucije. Smatra da Evropska unija (EU) igra dvostruku ulogu navodeći da EU radi na borbi protiv klimatskih promena i u isto vreme otvara nova postrojenja na ugljen.

"Međunarodne finansijske institucije imaju jednu od najnegativnijih uloga u Srbiji, jer snažno pomažu kako na uglju bazirani energetski sektor tako i saobraćaj baziran na fosilnim gorivima. Sličan pristup imaju i fondovi EU koji pomažu oba sektora omogućavaju dalji opstanak posebno na uglju baziranom elektroenergetskom sektoru. Većina mera zaštite prirode u energetskom sistemu koje finansira EU zapravo imaju za posledicu produženje životnog veka ovih postrojenja i povećanje emisija," navodi Kalmar.

Kalmar ocenjuje da nagle promene od visokih do niskih temperatura, pored uticaja na poljoprivredu, predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi i životinja. Poručuje da nije dobro to što oni koji donose odluke, kako kaže, žive u iluziji da će do klimatskih promena doći u daljoj budućnosti. Jedan od faktora koji takođe utiču na brži razor zemlje izazvan klimatskim promenama, je nedostatak zelenila, objašnjava Kalmar.

"Kompleksnost pojave klimatske neadaptiranosti i tu dolazi do izražaja. Poznata je činjenica da gotovo 50 odsto Srbije nije pokriveno kanalizacionom mrežom, što znači da se koriste septičke jame koje oslabljuju strukturu zemljišta dovodeći do naglašene sklonosti velikih područja klizanju tla, što se tokom padavinskih epizoda i događa. Dugoročno i skupo rešenje kanalizacije će, osim smanjivanja zagađenja, imati i značajan efekat na smanjivanje klizišta i time do veće otpornosti na klimatske promene," navodi Kalmar.

Jedan od načina na koji se može sprovesti borba protiv klimatskih promena je pošumljavanje, poručuje Kalmar. Time bi se, kaže, zaustavila klizišta, uklonio višak vode, smanjio uticaj vetra u urbanim delovima zemlje što bi dovelo do rashlađivanja gradova u letnjem periodu i manjem hlađenju u toku zime.

Oni znaju kako će klimatske promene uticati na pašnjake budućnosti

Srbija se obavezala na smanjenje emisija od 9,8 odsto do 2030.

Srbija je prva zemlja u regionu i takođe je jedna od prvih deset zemalja u svetu koja je dostavila utvrđene doprinose smanjenju emisija. Naša zemlja obavezala se na smanjenje od 9,8 odsto do 2030. godine., navode u Ministarstvu zaštite životne sredine.

"Studija o socioekonomskim posledicama uticaja klimatskih promena, koju sprovodi i naša zemlja, ima za cilj da utvrdi vidljive, odnosno očekivane posledice promene klime po društvo i ekonomski razvoj, u srednjoročnom i dugoročnom periodu, da pruži pregled stanja i da predlog odgovarajućih praksi i politika kako bi se negativne posledice klimatskih promena po privredu i društvo umanjile, a pozitivne pretvorile u dobit, kao i da identifikuje uticaj klimatskih promena na najranjivije ključne grupe stanovništva odnosno sektore", navode u ministarstvu.

U Srbiji je prošla godina zabeležena kao najtoplija od kada se sprovode merenja u našoj zemlji, navode u tom ministarstvu, a osam od deset najtoplijih godina je zabeleženo od početka ovog veka u Srbiji. Klimatske promene, osim opasnosti po život, imaju i veliki uticaj na ekonomiju. Ukupna šteta izazvana klimatskim promenama od 2000. do 2017. godine veća je od 6,5 milijardi evra.

“Više od 70 posto gubitaka izazvano je sušama i visokim temperaturama, dok su poplave drugi po redu uzročnik šteta. U Srbiji su kao najranjiviji sektori identifikovani poljoprivreda, zdravlje ljudi, šumarstvo, hidrologija i vodni resursi", navode u ministarstvu.

Srbija je, uz podršku EU, pripremila i Nacrt Zakona o klimatskim promenama. Po tom zakonu, trebalo bi da se smanje emisije i da se radi na prilagođavanju klimatskim promenama. Ukoliko se zakon bude sprovodio kako treba, smanjiće se ili ograničiti emisija gasova sa efektom staklene bašte u oblastima energetike, industrije, saobraćaja, poljoprivrede, šumarstva i upravljanja otpadom, piše Al Džazira.


Izvori

Al Jazeera Balkans


Tagovi

Klimatske promene Srbija Vladimir Đurđević Zvezdan Kalmar


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.