Ključ italijanskog uspeha na tržištu je specijalizacija proizvodnje i brendiranje

Od ukupno 1,5 miliona poljoprivrednih subjekata u Italiji, 413.000 je poljoprivrednih gazdinstava od čega je trećina porodičnih (PG-ova). Prosečna veličina imanja je 12,5 hektara, a pod poljoprivrednom proizvodnjom ukupno je u ovoj zemlji 12,5 miliona hektara. 

Tri glavna sektora su vinogradarstvo i vinarstvo, maslinarstvo kao i uzgoj voća i povrća. 

Poznato je da je Italija prva po proizvodnji vina, a druga po proizvodnji maslinovog ulja u svetu. Prošle godine je proizvedeno 51 milion hektolitara vina u vrednosti 11 milijardi evra, od kojih se šest milijardi odnosi na izvoz. 

U ovoj zemlji uzgaja se 533 sorte maslina pa su po očuvanju bioraznovrsnosti jedinstveni u svetu. Tako je u 2020. godini 400.000 proizvođača proizvelo 366.000 tona ulja, a među njima je 43 proizvoda sa zaštićenom oznakom kvaliteta i četiri proizvoda sa zaštićenom oznakom geografskog porekla.

Kada je reč o sektoru voća i povrća, Italija zauzima drugo mesto u Evropi sa proizvedenih 21,7 miliona tona i vrednošću izvoza od oko 3,7 milijardi evra.

Takođe, trendovi u poljoprivredi usmereni su prema ekološkoj proizvodnji pod kojom je trenutno dva miliona hektara što predstavlja više od 15 odsto ukupne iskoristive poljoprivredne površine. Tržište sa organskim proizvodima procenjuje se na oko šest milijardi evra od čega je čak 50 odsto namenjeno izvozu. 

Ovim su podacima predstavnici italijanskih udruženja učesnicima prve radionice HPK održane ovih dana u sklopu projekta "CAP for Us“ oslikali svoju poljoprivredu. Konkretni su primeri uspešne proizvodnje predstavljeni kroz četiri promotivna video priloga.

Organska proizvodnja maslinovog ulja

Iz sektora maslinarstva kao primer dobre prakse odabrano je poljoprivredno gazdinstvo Liberace iz pokrajine Brindisi koje se bavi organskom proizvodnjom.

Na 30 hektara uzgajaju devet različitih sorti među kojim je i izvorna Cellina di Nardò, njihov najveći ponos. 

"Pradeda sa majčine strane zasadio je stabla maslina kako bi pružala zaštitu od vetra, a danas predstavljaju naše najveće bogatstvo koje nas na jedinstven način povezuje sa ovim područjem. Sada se njime bavimo moj otac i ja. On je pilot u penziji, a ja sam odrasla u Belgiji i diplomirala mašinstvo“, kaže vlasnica gazdinstva Benedetta i priznaje da su joj planovi za budućnost bili daleko od poljoprivrede, ali ljubav na prvi pogled prema ovom kraju, katapultirala ju je u život koji danas živi. 

S puno rada i odlučnosti, ističe, posvećuju se kompletnoj brizi o stablima, obradi zemljišta, kalemljenju, berbi maslina koju obavljaju, pojašnjava, sakupljačem sa velikom hvataljkom i takozvanim kišobranom spojenim na traktor sa daljinskim upravljanjem.

Prerada maslina u ulje odvija se u svega nekoliko sati, a temperatura nikada ne sme da pređe 27°C. To je, objašnjava, hladno presovanje koje zadržava karakterističan ukus i miris ekstra devičanskog maslinovog ulja. 

Kako su njihovi maslinjaci dom drugih živih bića, poštuju biološki način rada bez hemijskog tretiranja i ne koriste đubrivo koje nije organskog porekla.

"Biološki uzgoj nije samo skup pravila koja treba slediti, nego i način života, a ja sa pogledom u budućnost želim da vratim vrednost zdravih tradicija od kojih se društvo polako udaljava“, poručila je Benedetta. 

Najveća vinska zadruga u Italiji

Uspešnu proizvodnju vina u svom videu prilogu predstavila je La Guardiense, jedna od najvećih poljoprivrednih zadruga u Italiji sa 60 godina zadrugarske tradicije i enološke istorije. Nalaze se u pokrajini Benevento na jugu Italije, tačnije na brežuljkastoj ravnici Tera dei Saniti. 

Zadruga broji 1.000 članova, a sve je počelo posle Drugog svetskog rata nakon kojeg proizvođači nisu mogli da skladište i prerađuju grožđe jer nije bilo podruma, pa su morali danima da čekaju dolazak trgovaca i preprodavaca iz Napulja i Kazerte. Često su plodove svoga rada morali da prodaju po jako niskim cenama pa su uvideli da se moraju pobuniti protiv takvog ropstva. 

"Olujno nevreme 5. juna 1959. uništilo je sve vinograde i bacilo na kolena čitavu poljoprivredu toga kraja. Potreba za udruživanjem u poljoprivrednu zadrugu postala je potreba, a 8. marta 1960. osnovana je zadruga "La Guardiense", zahvaljujući dugoročnoj viziji 33 odvažnih članova osnivača“, prepričali su svoje početke.

Danas na 1.500 hektara vinograda uzgajaju dve plemenite sorte Falanghina i Aglianico s godišnjim prinosom od 20 miliona kilograma grožđa. Velika proizvodnja odvija se na pet proizvodnih linija - Janare, Aicon, Fremondo, Classica i Spumanti.

Početkom 70-ih prešlo se na rezervoare od čelika koji mogu da traju skoro večno, ističu iz zadruge, a koriste se za fermentaciju presovanog grožđa i za čuvanje vina.

"To su najbolji rezervoari za Falanđinu, izvorno belo vino velikog ugleda, a mi smo njegovi najveći proizvođači na svetu“, naglašavaju. 

Među najpopularnijima je vinski podrum sa drvenim buradima u kojem kontrolisana temperatura pogoduje dozrevanju vina u potpunom skladu sa prirodom, postupno i nežno, naglašavajući aromu i miris vina. Burad su izrađena od hrastovine koja obogaćuje vino i prati ga do dozrevanja.

Zadruga je vlasnik jednog od najvažnijih postrojenja za penušanje vina na jugu Italije.

"Proizvode se metodom 'charmat' ili 'martinotti' i klasičnom metodom“, objašnjavaju dodajući kako je ovom metodom proizveden "Cinquantenario" od sorte Falanđina, dobitnik mnogih nagrada.

Kako bi poboljšali kvalitet crnih vina i njihov ugled na domaćem i inostranom tržištu, pokrenuli su 2007. eksperimentalni projekat. Analiza prikupljenih podataka pokazala je da su najbolja vina nastala kada su grozdove proređivali nakon što su počeli da dobijaju boju.

"Tajna kvaliteta vina leži u uspostavljanju prave ravnoteže grozdova i lišća. Uspeh ovog eksperimenta doveo je do značajnog povećanja površine vinograda na kojima se primenjuje ovaj postupak“, istakli su u videu. 

Tradicionalna sorta paradajza osvaja svet

Treći primer italijanske poljoprivrede bilo je preduzeće Arabito sa jugoistoka Sicilije koje je nadaleko poznato po uzgoju trešnjolikog pradajza Eleta, organizovanom u staklenicima ukupne površine 35 hektara. 

"Zatvaramo ceo krug od proizvodnje, preko plasiranja na tržište do prevoza naših proizvoda. Vođeni klimatskim uslovima ovoga područja, sa vremenom smo odabrali najbolje sorte pomoću kojih smo postigli tri glavna cilja - kvalitet proizvoda, održivi uzgoj i dobar prinos“, ističu iz ovog preduzeća sa sedištem u mestašcu Donalukata.

S proizvodnjom ove sorte krenuli su 2013. godine, nakon svojevrsnog "ispitivanja" tržišta odnosno konsultacije s prijateljima, partnerima i stručnjacima društva TS Italia koji su između stotinu po prvi put isprobanih novih sorti odabrali baš tu. 

"S ovom sortom vratili smo se tradicionalnom trešnjolikom paradajzu sa područja Sicilije. Vratili smo i izgubljeni ukus tradicije“, objašnjavaju. 

Paradajz uzgajaju posebnom tehnologijom uzgoja kako bi efikasnije koristili svoje resurse i smanjili upotrebu fitofarmaceutskih proizvoda. Tako svojim potrošačima žele da ponude proizvode sa minimalnim udelom rezidua, posebice nikla i perhlorata. 

Ovaj paradajz koji je jako popularan kod kupaca distribuiraju pod imenom "Piccirridu", a on ih, kažu, dostojno predstavlja u raznim delovima sveta, od Srednje Evrope do Ujedinjenih Arapskih Emirata.

"Ne smemo zaboraviti ni Italiju koja je oduvek naše najveće i najzahtevnije tržište“, zaključuju. 

Algoritam u kontroli proizvodnje

Uspešan primer digitalizacije u proizvodnji povrća predstavljen je poljoprivrednim gazdinstvom ABIM iz Kampanje u pokrajini Kazerta, čija je vlasnica Imakolata Miljaćio navela da se bave uzgojem povrća, mahunarki i kukuruza.

Nedavno su postavili postrojenje za proizvodnju električne energije pomoću obnovljivih izvora, tačnije solarnih panela snage oko 20 kW kojim smanjuju emisiju CO₂ i troškove električne energije na imanju.

"Uspostavili smo i modularnu digitalnu platformu tehnologije 4.0 koja prima podatke učitane sa različitih senzora na našem gazdinstvu, ali i podatke sa agrometeorološke stanice pa omogućuje preventivno delovanje“, pojasnila je Miljaćio dodajući da se tehnologija odnosi na suzbijanje štetnih insekata ili sprečavanje pojave bolesti, kao i precizno navodnjavanje i efikasnije korišćenje vodnih resursa.

Pomoću algoritama veštačke inteligencije koji pamte redosled dešavanja i informacije o stanju polja moguće je predvideti pojave bolesti ili štetočina odnosno potrebe za vodom sa vrlo velikom verovatnošću i delovati na vreme.

"Na primer, ako je vlaga ispod maksimuma, pokreće se sistem navodnjavanja. Istovremeno se pomoću zadatog internog protokola pokreće i proizvodni input koji stimuliše rast prenosom ultrazvučnih talasa“, objasnila je princip rada ove inovacije. 

Dodaje, biljka na ovu stimulaciju odgovara maksimalnim otvaranjem izdanaka i za vreme navodnjavanja upije više vode u kraćem vremenskom periodu, pa tako brže raste.