Ko je u EU najviše zavistan od uvoza prirodnog gasa?

Stopa zavisnosti EU od uvoza prirodnog gasa je veoma velika. U 2021. godini iznosila je 83 odsto. Prema podacima Eurostata to predstavlja smanjenje od tek jedan odsto u odnosu na 2020. kada je ona iznosila 84 odsto.

Ovaj trend ne predstavlja smanjenje potreba za tim resursom. Dakle, većina država članica EU koristila je zalihe koje su uvezene prethodnih godina. Njihov pad je u 2021. bio najveći od početka vremenskog praćenja (2008.).

Najveću potrebu za uvoznim gasom od država članica je imala Malta 104 odsto, a za njom slede Švedska 102 odsto i Litvanija sa 101 odsto. Ove zemlje su povećale svoje zalihe.

Najmanja zavisnost zabeležena je kod Rumunije (24 odsto), Danske (26 odsto) i Holandije (33 odsto).

Uticaj potencijalnog prekida uvoza treba da uzme u obzir važnost prirodnog gasa u ukupnom energetskom miksu. Zavisnost od uvoza u Švedskoj, Finskoj i Estoniji je blizu 100 odsto, ali njegov udeo u energetskom miksu tih zemalja je relativno nizak i kreće se od tri do osam odsto.

Najveći udeo ima Italija gde iznosi 40 odsto, a njena uvozna zavisnost je 94 odsto. Na drugom mestu je Holandija, ali je njena zavisnost mnogo niža. Razlog tome je domaća proizvodnja prirodnog gasa.

Malta je imala najveći porast stope zavisnosti od uvoza prirodnog gasa. U poređenju sa 2020., kada je to bilo 96 odsto, došlo je do povećanja na 104 odsto u 2021. godini. Za njom slede Irska sa povećanjem sa 64 na 71 odsto i Rumunija gde je iznos povećan sa 17 na 24 odsto.

Istovremeno je najveći pad zabeležen u Letoniji sa 121 na 61 odsto, Austriji sa 73 na 51 odsto i Slovačkoj sa 88 na 69 odsto.

Treba napomenuti da se prirodni gas koristi prvenstveno kao ekološki najprihvatljivije gorivo te u petrohemijskoj industriji za proizvodnju veštačkih đubriva i drugih proizvoda. Takođe, njegov nusprodukt, ugljen dioksid troši se u stočarstvu i prehrambenoj industriji.