Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.
  • Mineralna đubriva
  • 24.06.2015. 08:20

Ko kontroliše svetsku prehrambenu sigurnost?

Kolika je zapravo zavisnost poljoprivrede od sintetičkih đubriva, čija proizvodnja zavisi od ograničenih prirodnih resursa?

Foto: depositphotos.com/SimplePhoto
  • 113
  • 7
  • 0

Fosfor (P) je element koji se nalazi na raskršću prehrambene sigurnosti i ublažavanja klimatskih promena. Nedavna istraživanja francuskih stručnjaka pokazala su da, bez obzira na modele utvrđivanja klimatskih promena, dostupnost fosfora određuje nivo proizvodnje biomase, a time i skladištenja ugljenika u ekosistemima.

Stalno povećanje tražnje biomase iz poljoprivrede zbog proizvodnje hrane, ali i u neprehrambene svrhe, te istovremeno smanjenje dostupnosti resursa potrebnih za proizvodnju đubriva postavljaju pitanje kolika je zapravo zavisnost poljoprivrede od sintetičkih đubriva?

Ugrožena globalna prehrambena sigurnost

Zavisnost od azota obično se izračunava na godišnjem nivou prilikom čega se procenjuje odnos između količine azota unesenog u zemljište preko sintetičkih đubriva i sadržaja azota u proizvodima nakon obavljene žetve ili berbe. Na taj način je dokazano da, na svetskom nivou, 40% proizvodnje proteina zavisi od sintetičkih azotnih đubriva.

Zalihe fosfatnih stena, koje se koriste za izradu mineralnih đubriva, nestaće u roku 100 do 300 godina.

Slične statistike ne postoje za fosfor. Međutim, upravo taj element koji je nužan da bi se izradilo sintetičko đubrivo postaje pretnja globalnoj prehrambenoj sigurnosti, budući da rezerve fosfatnih stena postaju sve oskudnije.

Računanje zavisnosti poljoprivrede od sintetičkih fosfatnih đubriva nešto je složenije. Jer, za razliku od azota, fosfor se nakuplja u zemljištu. To dovodi do pogrešnih procena prilikom obavljanja proračuna na godišnjem nivou.

Zavisnost proizvodnje od fosfata u zemljištu

Modelom, koji su istraživači koristili, moglo je da se utvrdi kakve su se promene dešavale u zemljištu na prostorima Francuske nakon Drugog svetskog rata, a koje su pokazivale uticaj fosfora na plodnost tla. Prema analizama, od 1948. godine, udeo fosfora u ishrani bilja znatno je povećan, a navedene količine su se stabilizovale i smanjile '70-ih godina prošlog veka, smanjenjem upotrebe sintetičkih đubriva.

Model je pokazao da, u ovom trenutku, oko 82% fosfora u zemljištu je posledica ljudskog delovanja. To znači da je on došao direktno (primenom sintetičkih đubriva) ili indirektno (primenom organskih đubriva koja sadrže fosfor poreklom iz sintetičkih đubriva) iz geoloških naslaga koja se koriste da bi se izradila đubriva. Isto tako, kada je reč o poljoprivrednim površinama, oko 84% fosfora došlo je u zemljište ljudskim delovanjem.

Maroko, Kina i SAD kontrolišu 85% fosfatnih rudnika.

Rezultati pokazuju da, uprkos znatnom smanjenju upotrebe sintetičkih fosfornih đubriva nakon '70-ih godina zbog uvođenja održivih poljoprivrednih praksa, poljoprivredna proizvodnja u Francuskoj i dalje se vrlo snažno oslanja na ostatke fosfora koji je u zemljište došao ljudskim delovanjem u prošlosti.

Utvrditi stvarnu zavisnost poljoprivrede od sintetičkih đubriva

Model koji su francuski istraživači razvili, biće primenjen u mnogim zemljama radi procene zavisnosti plodnosti njihovog zemljišta od dostupnog fosfora u tlu, unesenog delovanjem pređašnjih poljoprivrednih praksi. Cilj je da se načini globalna slika fosfora i plodnosti tla, zavisno od upotrebe sintetičkih đubriva.

Budući da Maroko, Kina i SAD kontrolišu 85% fosfatnih rudnika, znači li to istovremeno da od njih zavisi i globalna prehrambena sigurnost?

Foto: depositphotos.com/SimplePhoto


Tagovi

Hrana Prehrambena industrija Sintetička đubriva Proizvodnja hrane Proizvodnja đubriva Azot Klimatske promene Fosfatne stene


Autorka

Marina Bošnjak

Više [+]

Marina je urednica u Agroklubu, specijalizovana za agrobaze. Diplomirani je magistar agronomije.