Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Karakteristike biljaka
  • 28.01.2023. 07:30

Koje biljke su plitkog, a koje dubokog korena?

Dubok koren omogućava biljkama da se bolje učvrste u zemlju, crpe vodu i hraniva iz dubljih slojeva, budu otpornije i daju veći prinos.

Foto: Maja Celing Celić
  • 2.244
  • 105
  • 0

Biljke iz zemlje crpe hraniva rastopljena u vodi zahvaljujući korenu. Osim toga, on daje stabilnost i služi kao rezervoar hraniva. Razvija se ispod površine zemlje. Od njegove razvijenosti zavisi otpornost i preživljavanje biljke u nepovoljnim uslovima.

Na razvoj utiče vrsta, sorta, struktura i osobine zemljišta, sadržaj vlage, dubina oraničnog sloja. Sastoji se od glavnog, bočnog i korenčića. Apsorpcija se obavlja pomoću najtanjih delova na kojima se nalaze tačke rasta i dlačice.

Prema obliku može biti vretenast, repast, žiličast i razgranat. Vretenast imaju šargarepa, paškanat, peršun korenaš. Repast je karakterističan za repu, cveklu, rotkvicu. Žiličast ima drveće koje se razvija iz semena, dok razgranat imaju jagoda, trave. Na svakom razlikujemo zone rasta, račvanja, apsorpcije i provodljivosti.

Višegodišnje vrste prodiru dublje u zemlju

U globalu možemo reći da jednogodišnje biljke imaju pliće korenje, a višegodišnje dospeva u niže slojeve. Veoma često na osnovu nadzemnog izgleda biljke ne možemo stvoriti sliku njenog podzemnog sistema koje se širi mnogo dalje od osnovnog stabla. Često zauzima mnogo veću površinu i zapreminu nego što to čini krošnja drveća. Kod jabuke korenje se od stabla udaljava u krug obično šest do osam metara, a može i do 15 m, kod kukuruza do dva metra, a kod luka oko 0,6 m.

Drveće prodire duboko u zemlju (Foto: M.C.Celić)

Drveće prodire duboko u zemlju i ima mogućnost da crpi hraniva i vodu. Zbog toga je manje podložno delovanju suše od jednogodišnjih povrtnih vrsta.

Stablo jabuke razvijeno iz semena prodire do četiri metra. Takva stabla se bolje razvijaju, imaju veći rod i manje je opadanje plodova od stabala na lošijem zemljištu sa plićim korenom do 1,6 m. U tom slučaju zahtevaju više đubriva, navodnjavanje i stablo je mnogo osetljivije na uticaje sredine i zahvate. Šljiva i trešnja prodiru u zemlju od dva do tri metra.

Najveći deo podzemnog dela leske se nalazi na do jednog metra, a može dostići dva do tri metra. Vinova loza prodire od 40 do 100 cm. Takve razlike su rezultat karakteristika zemljišta, njegove pH reakcije, tipa, teksture, načina obrade, đubrenja, navodnjavanja, sadržaja aluminija. Loza sa plitkim korenom ugrožena je za vreme suše, nedostupna su joj hraniva iz donjih slojeva i zahteva češće prihranjivanje, izražen je nedostatak magnezijuma te je neophodno zalivanje.

Povrće u površinskim slojevima zemlje

Kod povrća je poznato da paprika ima slabo razvijen korenov sistem, a da je veliki potrošač vode i hraniva. U optimalnim uslovima doseže od 50 do 70 cm. Paradajz ima razvijeniji koren koji ide do 85 cm, a kada je iz direktne setve i do dva metra. Karfiol i kupus rastu do 1,20 m, dok šargarepa dopire do dva metra.

Paprika ima slabiji koren (Foto:  Depositphotos/ES0lex)

Najveća masa belog luka nalazi se na 40 cm, kao i kod krastavca. Glavni deo ide dublje. Bundeve imaju veoma razvijen koren čija se masa najviše nalazi na 50 cm. Ove vrste povrća prodiru u zemlju, uobičajeno oko 1,5 m, a najdublje do tri metra. Kod lubenice najveći deo sistema je na 30 cm, a raste na oko jedan metar.

Žitarice dostižu preko dva, a suncokret prodire do tri metra u zemlji.


Tagovi

Koren Plitak koren Dubok koren Koren jabuke Koren žitarica Koren povrća Koren drveća


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.