Koji sateliti danas snimaju Zemljinu površinu?

Ima ih privatnih i javnih, različitih tehničkih mogućnosti i trajanja misije, a zajedničko im je to što svakodnevno prikupljaju podatke, snimaju površinu Zemlje iz njene orbite. Vrlo aktualni u i obaveštajnoj zajednici, čemu svedočimo ovih dana kroz snimke vojnih trupa u ratnim zonama Ukrajine. Mi dakako nećemo ulaziti u njihove špijunske mogućnosti, već ćemo se fokusirati na njihovu primenu u agraru.

Ovi sateliti kruže svojom putanjom nekoliko stotina kilometara nad nama ispunjavajući svoje svakodnevne zadatke. 

Ima ih priličan broj, a izdvajamo najčešće korišćene.

Landsat

Projekt Landsat pokrenula je NASA još sedamdesetih godina prošlog veka, a koji se uz pomoć partnera razvija do današnjih dana. Zahvaljujući njima imamo bogate baze snimaka Zemlje unazad 40 godina. 

Mnoge su generacije ovih letelica već prizemljene i izvan funkcije, a kontinuirano ih zamenjuju nove savremenije, a što omogućava istorijski pregled iste lokacije. Što je od velike važnosti za praćenje efekata klimatskih promena.

Landsat 7

Kraju dugogodišnje misije upravo približava se Landsat 7, lansiran još 1999. koji je snimanja vršio sa 705 km visine praveći krug oko Zemlje za 99 minuta. Trebalo mu je 16 dana da snimi gotovo celu površinu globusa. 

Teži 2,2 tone, širok je 4,3 metra, obima 2,8m. Snimao je i slao 8-bitne fotografije, koje su javno dostupne i besplatne od 2008. godine.

Njegov ETM+ senzor beležio je osam spektralnih kanala - plava, zelena, crvena, zatim u blisko infracrvenom području i kratkovalno infracrveno zračenje, termalno kao i srednje infracrveno i panhromatsko. Šest kanala rezolucije 30m (30m u prirodi = 1 pixsell zapisa), odnosno 15m kad je reč o panhromatskom zapisu i 60m termalno. 

Zapisi zabeleženi ETM+ (Enhanced Thematic Mapper Plus) senzorom obuhvataju širinu od 183 km, a na osnovu čega su dobijene fotografije dimenzija 183 x 170 km.

Landsat 8

Njegov nešto kompaktniji naslednik Landsat 8 (2.1 tona, 3m, 2,4 radijusa) svoju je misiju započeo 2013. s istim ciljem, ali poboljšanom opremom. Za razliku od prethodnika nosi OLI (Operational Land Imager) senzor koji beleži 9 kanala i TIRS (The Thermal Infrared Sensor) senzor koji snima dugotalasni infracrveni spektar rezolucije 100m.

Svakog dana ovaj satelit zabeleži više od 700 kadrova, a i njegove su informacije javno raspoložive za besplatno preuzimanje, za potrebe dalje obrade i analize.

Sentinel

Misija evropske svemirske agencije (ESA) i partnera Copernicus Sentinel-2 sastoji se od para satelita čiji je zadatak snimanje površine Zemlje, a koje se odvija sa prosečne visine 786 kilometara, pri čemu uz pomoć teleskopa osigurava radni zahvat širine 290 kilometara. 
Uz snimanje poljoprivrednih površina, u funkciji su nadzora i klasifikacije zemljišnog pokrova i kvalitete vode te pomoći u upravljanju izvanrednim situacijama.

Trenutno su dve generacije aktivne u orbiti. Prva oznake Sentinel-2A lansirana 2015, dok je druga Sentinel-2B svoj svemirski put počela dve godine kasnije, 2017. Njihov naslednik, Sentinel-2C na rasporedu je za lansiranje tokom 2024. godine. 

Svaka od letelica ove misije teži 1,2 tone i ima planirani vek trajanja nešto duži od sedam godina.

Na sebi nose optičko-elektronski senzore (MSI) rezolucije od 10 do 60 metara u vidljivom spektru, ali i blisko infracrvenom, kratkovalnom infracrvenom kroz 13 različitih spektralnih kanala.

Karakteriše ih desetodnevni ciklus obilaska globusa, a budući da deluju u paru, sa pomakom u orbiti od 180 stepeni svakih pet dana donose zapis sa istog mesta.

Njihovi podaci su odlukom Evropske komisije javno dobro i besplatno dostupni svim zainteresovanim stranama.

Pleiades 

Ova konstelacija satelita dolazi iz francusko-italijanskog programa ORFEO, a dizajnirana je za vojne i civilne uloge, koja je danas u sastavu Airbusa.

Pléiades 1A lansiran 2011. i Pléiades 1B, godinu kasnije, deluju na 694km visine sa širinom radnog zahvata od 20 kilometara. 
Isporučuju dnevnom frekvencijom zapise 50cm rezolucije monohromatski i dva metra multispektralno, a što otvara prostor primene u domenu precizne poljoprivrede.

Deluju u istoj orbiti sa SPOT 6/7 satelitima sa kojima tako čine sazvežđe.

Pléiades Neo

Od prošle godine, 2021. Airbus Intelligence pokrenuo je novu konstelaciju sazdanu od četiri dodatna satelita pod nazivom Pléiades Neo rezolucije 30cm, velikih mogućnosti primene. 

Oni dnevno snime dva miliona kvadratnih kilometara površine Zemlje sa visine od 620km, a iz koje planiraju da deluju narednih 10 godina. 

SPOT sateliti

Njihovi počeci datiraju u 80-e godine prošlog veka, kada je SPOT 1 poslao prve snimke u bazu u Touluseu. Reč je o projektu Francuske svemirske agencije, koja je uz pomoć belgijskih i švedskih kolega razvila satelitsku letelicu lansiranu 1986. Od tada se nižu naslednici, da bi danas svedočili zapisima aktivne 6. i 7. generacije.

Sateliti ovog sazvežđa imaju radni zahvat od 60 kilometara, a svaku lokaciju na Zemlji snime svakih 26 dana.

Prosečno dnevno isporuče zapise površine 3,6 miliona kvadratnih kilometara, a trajanje misije planirano je do 2024. godine.
Opremljeni su NAOMI snimačima baziranim na Korsch tehnologiji teleskopa.

SPOT 6

Dizajniran da radi minimalno 10 godina, SPOT 6 lansiran je 2012. i svakodnevno dostavlja zapise rezolucije 1.5 metara za pixsell. Monohromatski, RGB i blisko infracrveno.

SPOT 7

U Zemljinu orbitu krenuo dve godine kasnije od svog starijeg brata, 2014. godine, a krajem iste godine je prodat Azerbejdžanskoj svemirskoj agenciji Azercosmos, koja ga je preimenovala u "Azersky".

KOMPSAT

Ove južnokorejske višenamjenske satelite KOMPSAT razvio je KARI (Korea Aerospace Research Institute), čije smo prve snimke iz orbite primili još 1999. godine. Danas su aktivne druga i treća generacija, KOMPSAT 2 lansirana 2006 iz Rusije i KOMPSAT 3 koji je svoj put počelo 2012. godine iz Japana

KOMPSAT 2 (Arirang-2)

Letelica Kompsat 2 teži 800 kg, radijusa 1.85 m i visine 2.6 m (6.8 m raširenih) deluje na visini od 685 kilometara.

Beleži 5 kanala RGB + NIR (rezolucije četiri metara) i monohromatski (rezolucije jedan metar), širine radnog zahvata snimanja od 15 kilometara.

Prvotno planirani radni vek do 2015. godine je produžen, ali sa drugom namenom. Tako da se ovaj satelit danas koristi za istraživačke svrhe, dok naslednici nastavljaju njegovu prvobitnu ulogu. 

KOMPSAT 3

Poboljšana verzija prethodnika, beleži 5 kanala RGB + NIR (rezolucije 2,8 metara) i monohromatski (rezolucije 70 cm), širine radnog zahvata snimanja od 15 kilometar. 
Globalnu pokrivenost osigura u mesec dana rada, a vreme ponovnog poseta je kod ovog satelita na nivou 1,4 dana.

SuperView-1 

Konstelaciju SuperView-1 odnosno GaoJing-1 čine kineski sateliti kojom upravlja kompanija Beijing Space View Tech Co Ltd, a koja ujedno i distribuira njegove zapise na tržište.

Prve dve letelice ove serije lansirane su koncem 2016, dok su im se još dve pridružile godinu dana kasnije. Projektovane i dizajnirane tako da rade kroz osam godina na visini od 530 kilometara iznad površine Zemlje, radnog zahvata 12 kilometara.

Ovi sateliti teže 560 kilograma i prvi su kineski proizvod ove klase izuzetno visoke rezolucije. Uz dva seta solarnih panela opremljeni su sa senzorima rezolucije 50cm monohromatski i dva metra multispektralno, 60 x 70 kilometara dimenzija pojedine scene odnosno snimaka.

Svaki od njih dnevno snimi 700,000 kilometara kvadratnih Zemljine površine.

WorldView

Komercijalni sateliti kompanije Maxar (nekadašnji DigitalGlobe) sa snimanjima zapisa visokih rezolucija u svemirskoj misiji startovali su 2007. godine satelitom WorldView -1, a danas u orbiti imaju četiri satelita u ovoj konstelaciji. 

U današnjim ratnim izveštajima iz Ukrajine, često u medijima vidimo upravo njihove fotografije.

WorldView-1

Satelit WorldView-1 mase 2,5 tona, gabarita 3.6 × 2.5 metara lansiran je 2007. Uprkos planiranom trajanju misije od 7,25 godina, on je još uvek u orbiti i šalje informacije u središte kompanije "Maxar". Snima sa visine od 496 kilometara panhromatski rezolucijom od 50 cm, širine zahvata 17.6 km. Uz deklarisano vreme ponovnog poseta 1,7 dana kadar je prikupiti informacije sa površine od 750.000 kvadratnih kilometara svakoga dana.

WorldView-2

WorldView 2 lansiran je 2009, a u poređenju sa prethodnikom donosi poboljšane senzore - 0,46m monohromatski i sa osam multispektralnih kanala, četiri standardna (RGB i NIR) kao i četiri nova za različite analize. Uprkos većoj masi (2,8 t) ima i poboljšana svojstva agilnosti, pa tako dnevno kreira zapise sa površine od jedan milion kvadratnih kilometara sa visine od 770 kilometara, radnog zahvata 16.4 kilometara. Njegova frekvencija ciklusa traje 1.1 dan.

WorldView-3

S ovim satelitom došlo je i do novog pomaka u kvaliteti fotografija. Sa rezolucijom od 31 cm ovaj Maxarov satelit zauzeo je prvo mesto poretka komercijalnih, a što je donelo mnoštvo novih mogućnosti. 

Na primer, uz pomoć snimaka sa WorldView-3 naučnici su radili popis jedinki afričkih slonova. 

Uz panhromatsku rezoluciju od 31cm, donosi i 1,24m multispektralno, 3,7m kratkovalno infracrveno i 30m rezolucije CAVIS (skraćeno od Clouds, Aerosols, Vapors, Ice, and Snow, prevedeno oblaci, aerosol, gasovi, led i sneg).

Lansiran 2014. u orbitu na 617 kilometara iznad Zemlje, dnevno snimi 680.000 km2 površine.

Njegov naslednik WorldView-4 vredan 835 mliona USD (GeoEye2) sličnih osobina svoju je misiju završio pre planiranog zbog kvara na opremi.