• Korov

Koji su prirodni načini suzbijanja korova?

Gajenje pokrovnih useva se kombinuje sa drugim načinima suzbijanja korova, pa se tako uspostavlja stalan pritisak na korove i povećava se biodiverzitet u agroekosistemima.

Foto: Depositphotos/AndrewLozovyi
  • 147
  • 7
  • 0

Biološke mere suzbijanja korova u organskoj proizvodnji podrazumevaju u stvari primenu prirodnih neprijatelja korova. Prisutnost korova može se smanjiti na primer veštačkim inficiranjem korovskih biljaka uzročnicima bolesti i razmnožavanjem insekata koji njima štete. Takođe, suzbijanje korova pomoću ovaca je odavno poznata mera, međutim korovi se tako mogu i proširiti, navodi stručnjak za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivredno stručne službe Pirot Bratislav Kovačević.

Primena alelopatije isto može doprineti smanjivanju konkurentske sposobnosti korova u organskoj proizvodnji. Alelopatija znači direktan ili indirektan uticaj jedne biljke na drugu biljku proizvodnjom alelohemikalija u okruženju i u stvari je prirodni fenomen. Kolini ili alelohemikalije su sekundarni metaboliti biljke i oni nemaju neku značajnu ulogu u primarnom metabolizmu.

Biljke mogu direktno da ih izluče u okolinu ili da nastanu kao proizvod razlaganja. Takođe mogu inhibitorno da deluju na druge useve, na korove, pa čak i na isti usev koji ih i u stvari i proizvodi.

Malč i pokrovni usevi

Primena alelopatije praktično se obavlja ostavljanjem žetvenih ostataka kao pokrivača na zemlji, primenom malča od nadzemnih delova biljaka ili prskanjem određenim vodenim rastvorom. Taj vodeni rastvor se pravi od svežeg ili suvog biljnog materijala na više načina.

Gajenje pokrovnih useva se kombinuje sa drugim načinima suzbijanja korova, pa se tako uspostavlja stalan pritisak na korove i povećava se biodiverzitet u agroekosistemima. Preventivno delovanje na pojavu korova postiže se kroz dva dela. Prvi deo, kroz konkurenciju za svetlost, hranu i vlagu u zemljištu tokom ciklusa rasta pokrovnog useva, i drugi deo kroz fizičko-hemijske uticaje koji se javljaju kada ostaci od pokrovnih useeva ostaju na površini zemljišta ili se zaoru, objašnjava Kovačević.

Na primer, efekat na korove uglavnom je veći kada se kao pokrovni usevi seju neke vrste iz porodice Poaceae i Brassicacea, nego kada se seju vrste iz porodice Fabaceae, bez obzira na to da li se koriste tokom vegetacije ili se zaoravaju.

Šta podrazumeva koncept integralne proizvodnje?

Kao što smo ranije pisali, osnovna obrada se oduvek smatrala najefikasnijom metodom za suzbijanje korova. Obradom treba da se stvori dubok rastresit sloj zemljišta, koji omogućava akumulaciju vode u dubljim slojevima, čija je količina presudna u kritičnim fazama razvoja biljaka, a takođe utiče na smanjenje korova, bolesti i štetočina. Ovom obradom mehanički se uništavaju tek iznikli korovi, a njihovo seme se zaorava u dubinu i samim tim se sprečava ili otežava njihovo klijanje i nicanje.

Zaključak je da se kombinovanjem konkurentskih odnosa i alelopatije mogu stvoriti uslovi u kojima će biljka koja se gaji imati itekako prednost nad korovskim biljkama, ističe pirotski stručnjak.


Izvori

Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije


Tagovi

Suzbijanje korova Prirodni načini Obrada zemljišta Malč Pokrovni usevi Bratislav Kovačević


Autorka

Julijana Kuzmić

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Salata se lepo primila, tek sam je malo prikrio suvim senom.
U leji sa šargarepicom i kupusom polako počinju dešavanja :)

#mojepovrće