• Botoš kod Zrenjanina
  • 21.01.2017. 10:30

Komasacija se nakon tri godine privodi kraju

Jedan od načina da se ukrupne poljoprivredne parcele je komasacija. U Srednjobanatskom okrugu komasacija se sprovodi u dve katastarske opštine na površini od 11.158 hektara. Nakon skoro tri godine, komasacija u Botošu privodi se kraju.

Foto: Jasna Bajšanski
  • 3.420
  • 864
  • 0

Pre nepune tri godine u katastarskoj opštini Botoš kod Zrenjanina počela je komasacija sa ciljem da se imanja povežu i ukrupne. 5.111 parcela je u vlasništvu poljoprivrednika, a u proseku jedna parcela zauzima oko pola hektara.

"Jedan veći poljoprivrednik je rekao 'gde ste vi bili do sada, ja vas čekam 40 godina'. Svi veći poljoprivrednici su to prihvatili jer su im parcele razbacane po ataru. U samom startu ljudi su bili u neverici i strahu. Slali smo im pozive, ali se oni nisu odazivali. Morali smo da ih zovemo više puta. Komasacija se radi jednom u 100 godina i ljudi su se plašili", objašnjava Rodoljub Sujić, predsednik saveta Mesne zajednice Botoš i član Komisije za komasaciju.

Najveći strahovi: oporezivanje i oduzimanje imanja

Kada su Botošani počeli da dolaze pred komisiju, počelo je upoznavanje sa faktičkim stanjem i na karti su pokazivali gde su im sve parcele. Prvo se utvrđivalo da li se sve njive koje obrađuju vode na njihovo ime ili su nešto nasledili ili kupili, a nisu preveli imovinu na sebe.

"Ljudi su se plašili da će im to doneti neke nove namete u vidu poreza ili sličnog, što nije bilo tačno. Kad su shvatili da nije reč o dodatnom porezu, već se utvrđuje stanje na terenu, počeli su da se sve više odazivaju na naše pozive", dodaje Sujić.

Branislav Lazić

Koordinator za komasaciju u ime grada Zrenjanina Branislav Lazić potvrđuje da je kod ljudi jedno vreme bilo nedoumica i dodaje:

"Ljudima je neko preneo vest da će im nakon komasacije faliti nešto zemlje, odnosno da će im se oduzimati deo onoga što imaju. Naravno da nikom nije ni pedalj zemlje oduzet. Naprotiv. Više od 100 hektara zemlje je pronađeno. Neko je tu zemlju obrađivao, a da za nju nije plaćao nikakvu naknadu. To je zemlja za koju neki ljudi u selu nisu ni znali da postoji".

Uknjižba u katastar - besplatna

Proces komasacije omogućio je poljoprivrednicima i da reše imovinsko-pravne odnose, ali i da uštede novac za uknjižbu.

"Sve što je godinama unazad rađeno, što je nasleđeno ili kupljeno, a nije bilo sprovedeno na vlasnika to se sada odradilo. I to besplatno. To će na kraju biti uvedeno u katastar, ponavljam potpuno besplatno. A znate li kakav je sad proces da se nešto uknjiži? Morate da idete kod notara i sve se plaća. Čuo sam da se za jedan hektar plaća 7.000 dinara. A ovde je bilo mnogo hektara i sve je to urađeno bez ijednog dinara", objašnjava Rodoljub Sujić.

On je napomenuo da su po završetku svih formalnosti poljoprivrednici izražavali svoje želje, odnosno mogli su da kažu gde žele da im se parcele ukrupne. Po pravilnicima o komasaciji koji postoje, najbitnije je da vlasnik ne može da dobije zemlju dalje od one koju je obrađivao i ne može da dobije veći broj parcela od broja pre komasacije. Naprotiv, može da dobije njive koje su bliže selu i da to bude što manji broj parcela.

Rodoljub Sujić

Naš sagovornik je napomenuo da je manjih problema bilo sa ljudima koji imaju zemlju, a ne žive u selu. Oni njive daju u zakup i mahom žele da zadrže u vlasništvu parcelu koju su nasledili. Komisija za komasaciju je pitala da li poljoprivrednici žele da zadrže određenu parcelu ili ona može da bude približno mestu gde se nalazi. To je neophodno zbog uklapanja i pravljenja novih tabli. Ako je neko baš želeo da zadrži svoju parcelu, onda se tražilo rešenje.

Komasacija uskoro gotova

Komasacija u Botošu uskoro mora biti završena. Zakonski rok za završetak ovog posla je tri godine. To znači da bi botoški poljoprivrednici uskoro trebalo da postanu vlasnici krupnijih parcela. Ako se svi budu složili sa predlogom nove mape seoskog atara, znaće se da je komasacija uspela.

"Papirološki gledano, komasacija u Botošu je završena. Sve je privedeno kraju i ove godine treba da se uđe u posed. Uskoro će biti izložena i mapa na kojoj će se videti kako je i šta je urađeno. Inače, botoški atar je podeljen na tri veća dela i ljudi su gledali da se ukrupne njihovi posedi. Primera radi, jedan poljoprivrednik radi preko 1.000 hektara zemlje. On je imao parcele na 200 mesta. Rekao je gde bi voleo da dobije zemlju da radi, odnosno da to bude na dva ili tri mesta, a da parcele budu od po 300 ili 350 hektara", rekao je Branislav Lazić.

Klasiranje zemlje sastavni deo komasacije

Da bi se uradila komasacija bilo je neophodno klasirati zemlju. Primenjeno je bodovanje zemlje, objašnjava predsednik Komisije za komasaciju u Botošu i napominje:

"Poljoprivrednicima su se bodovi sabirali i za komasaciju se uzimao zbir bodova. Prilikom nove podele, paori trebaju da dobiju toliko zemlje, kako bi se isti broj bodova poklopio sa onim pre komasacije. Moglo je do nekog procenta da se izlazi iz jednog razreda u drugi. Ako je neko želeo da mu se zemlja grupiše u prvom razredu, a imao je drugi, onda on dobija manju površinu nego što je imao i obrnuto. Radili su se ozbiljni proračuni kako niko ne bi bio oštećen".

Zajedničke potrebe umanjuju parcele

Nove parcele biće umanjene za površine koje su potrebne za izgradnju atarskih puteva, za sređivanje kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje i slično. To je umanjenje za takozvane zajedničke potrebe i ono iznosi 0,3%.

"Opština je tražila da ti putevi budu sedam metara širine. Ali, izborili smo se da njihova širina ipak bude četiri metra. To bi značilo da bi se od domaćina uzimalo više i to bi bilo i do četiri odsto. Zajedničke potrebe su i kanali za navodnjavanje i odvodnjavanje. To je nekih 30 kvadrata po hektaru", objašnjava Lazić.

Prema njegovim rečima, ukoliko svi projekti budu realizovani, Botošani će mnogo brže stizati do grada, jer je urađen projekat za put Botoš - Lukićevo dužine oko 13 kilometara. To će, uz još tri kilometra do Zrenjanina, omogućiti duplo kraće putovanje do ovog mesta. Napomenuo je i da je komasacija pomogla da se spoji put Botoš - Orlovat i da je ostalo još oko 800 metara, pa da taj posao bude završen. Ovaj put je posebno značajan, jer Botošani imaju između 1.100 i 1.200 hektara zemlje u ataru Orlovata. A baš zbog te zemlje nastao je i veliki problem.

"Tu zemlju obrađuju Botošani, ali ona se vodi u katastarskoj opštini Orlovat. Manjem broju poljoprivrednika fali po dva jutra zemlje. Već tri puta su izlazili geometri i svako ko pozove geometra plati njegov izlazak, ali zemlje i dalje nema. Da li će lokalna samouprava proširiti komasaciju i na tu katastarsku opštinu - ne znam. Bilo bi dobro da se to uradi kako pojedini ljudi iz sela ne bi ostali oštećeni", kaže Lazić.

U Srbiji je od 2010. godine započeto 18 komasacija, od toga 15 u Vojvodini. Na području države do sada je završeno 12, a najviše u Vojvodini, čak devet.

Troškovi komasacije su veliki

Proces komasacije je skup, a troškovi su različiti i zavise od potrebnih investicionih ulaganja, broja katastarskih parcela uključenih u proces komasacije i dinamike rada, objašnjenje je resornog ministarstva.

"Na osnovu Programa izvođenja radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Republike Srbije, osim teritorija autonomnih pokrajina, definisana su investiciona ulaganja za komasaciju, koja se finansiraju iz sredstava lokalnih samouprava Sekreterijata za poljoprivredu", navode u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine i kao primer dobre komasacije navode teritoriju Svrljig i katastarsku opštinu Plužina.

"Komasacija je završena na površini od 314 hektara. Broj parcela pre komasacije bio je 2.783, a nakon komasacije 1.283. Prosečna veličina parcele pre komasacije bila je 11,25 ari. Nakon ovog procesa ona je 25,11 ara. Koeficijent ukrupljavanja je 2,16", stoji u saopštenju.

U ovom ministarstvu još kažu da stručnjaka za komasaciju ima. Takođe je neophodno da se njihov broj poveća zbog obima posla u narednom periodu. Inače, ovaj posao u katastarskoj opštini Botoš poveren je konzorcijumu "Geoput". To je geodetska kuća iz Beograda koja se udružila sa još nekoliko firmi. Stručnjaci ove kompanije, među kojima su i fakultetski profesori, do sada su radili najviše komasacija u zemlji.

Foto: Jasna Bajšanski


Foto prilog


Tagovi

Botoš Zrenjanin Komasacija Katastarska opština Ukrupljavanje Rodoljub Sujić Oporezivanje Branislav Lazić Katastar Parcela Njiva Poljoprivrednici Karte Klasiranje zemlje Orlovat Put Zajedničke potrebe Atarski putevi Kanali za navodnjavanj


Autorka

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski, Zrenjanin

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi