Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Poljoprivredne vesti
  • 27.10.2022. 12:00

Kompostirati je lako. Kako?

Kompostiranje se veoma lako može primeniti u bašti ili u dvorištu na selu ili u gradu putem kućnih kompostera.

Foto: Gordana Nastić
  • 340
  • 23
  • 2

Kompostiranje je biološki proces ili razgradnje organske materije koji putem mikoorganizama u prisustvu kiseonika i pod kontrolisanim uslovima, prema podešenoj temperaturi i vlažnosti, stvara kompost, količinu materijala sličnog humusu. 

Šta se može kompostovati?

Organske materije koje svakodnevno proizvodimo se mogu kompostirati. Organski otpad se, prema rečima savetodavca za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivrednoj službi Nade Lazović Đoković, klasifikuje prema mestu porekla i količini vlage koju sadrži klasifikujući ga na sveži zeleni otpad i suvi braon otpad.

Zeleni otpad, azotom bogat biootpad (50 odsto): ostaci voća i povrća i njihove ljuske, ostaci kafe i čaja, pokošena trava, korov, suvo cveće (svi biljni ostaci iz bašte). Zelena materija obezbeđuje azot, vlagu i hranu živim mikroorganizmima koji organsku materiju pretvaraju u kompost.

Otpad braon boje, biootpad bogat ugljenikom (50 odsto) suve grančice, slama, seno, ostaci sušenog voća, ostaci od rezidbe i vinove loze, piljevina, ostaci od papira, kartoni za pakovanje jaja. Ovaj otpad obezbeđuje potrebnu količinu ugljenika za mikroorganizme, garantuje dovoljnu vlagu i pomaže u povećanju količine vazduha u komposteru.

Organski otpad se klasifikuje na sveži zeleni i suvi braon otpad

"Kada se dodaje pokošena trava u komposter, treba imati na umu da trava dobija najviše azota (N) iz zemljišta. To znači da ako se primene velike količine trave, sadržaj azota u travi je takođe visok. Pored toga, lekovito bilje čuva vodu u svojim ćelijama, što u kombinaciji sa azotom u pokošenoj travi dovodi do značajnog stvaranja toplote. Nastala toplota može čak dovesti do samozapaljenja gomile trave", upozorava Lazović Đoković i ističe da zbog malog strukturnog dela i visokog sadržaja azota može doći i do procesa truljenja i stvaranja neprijatnih mirisa.

Tada se može stvoriti metan koji dospeva u atmosferu i ima negativan uticaj na klimu. Da bi se izbegli takvi procesi raspadanja u komposteru, dodaje se tanak sloj sa drugim biorazgradivim materijalima, kao što su otpalo lišće, isečeni ostaci ograde i ostaci povrća, odnosno voća.

Takođe treba obratiti pažnju i na kompostiranje otpalog lišća, posebno jele, oslobađa taninsku kiselinu, što dovodi do kiselosti komposta i zato treba dodavati minerale krečnjaka ili gline. Nasuprot tome, ostalo otpalo lišće se lako razgrađuje u kompost i konačni materijal premašuje svoju rastvorljivost.

Kompostiranje raditi tokom cele godine

Kompostiranje se može raditi tokom cele godine. Tokom tog procesa temperatura u materijalu za kompostiranje se povećava, odnosno toplota se oslobađa radom mikroorganizama, tako da niska temperatura napolju ne zaustavlja sam proces, već ga samo usporava.

"Kompostiranje treba nastaviti u zimskom periodu, ali treba uzeti u obzir da mikroorganizmi, odnosno bakterije, svojom aktivnošću stvaraju vioske temperature unutar organskog đubriva, što podrazumeva da se i pri temperaturama ispod nule aktivnost razgradnje nastavlja, ali je sporija", kaže naša sagovornica.

Aktivnost razgradnje se nastavlja i pri temperaturama ispod nule.

Ona ističe da kompost koji se sipa u zemljište poboljšava kvalitet olakšavajući biološku aktivnost zemljišta. Istovremeno, on se može koristiti kao supstrat u proizvodnji različitih biljnih vrsta, kao vitaminski element za održavanje zemljišta ili kao đubrivo. Kompostiranje se veoma lako može primeniti u svojoj bašti ili dvorištu na selu, ali i u gradu putem kućnih kompostera. On se može staviti u dvorište ili baštu, na mesto pogodno i praktično za pražnjenje posude sa kunjinjskim otpadom.

Kako i gde se postavljaju?

U ruralnim područjima lako se grade komposteri i postavljaju direktno na zemlju, treba uzeti u obzir da prostor za pozicioniranje organskog đubriva treba da bude u delimičnoj senci, zaštićen od vetra i da ima dovoljno vazdušnog protoka. Ne treba ga stavljati u hlad, tako da se gomila biorazgradivog otpada ne ohladi prebrzo.

Kompost ne treba stavljati blizu drveća ili vinove loze, jer korenje ovih biljaka "krade" njegove hranljive sastojke. Na tržištu postoje uređaji od plastično-ekoloških materijala pomoću kojih se može praktikovati kućno kompostiranje. Važno je da se mesto gde se to obavlja bude prozračno, pokriveno i postavljeno direktno na zemlju, na sunčanom ili polu sunčanom mestu. Odabrani materijal kao i veličina, oblik i dizajn će imati uticaja na sam proces razlaganja, drvo je pravi izbor, posebno zato što je lako za obradu, a mogu biti cigle ili blokovi, metalna mreža i plastika.

Materijal kompostera, kao i veličina, oblik i dizajn će imati uticaja na proces kompostiranja.

Korišćenjem komposta smanjuje se hemija

Korišćenje organskog đubriva od biorazgradivog otpada smanjuje upotrebu hemijski obrađenih gnojiva i obogaćuje kvalitet zemljišta. Smanjenjem različitih pesticida i primenom bio komposta od biorazgadivog otpada, biljke se dopunjuju organskom materijom, što ih čini zdravijim i otpornijim na razne bolesti jer poboljšava teksturu, strukturu i kapacitet zemljišta da drži vlagu i hranjive sastojke.


Tagovi

Kompostiranje Humus Nada Lazović Đoković Zeleni otpad Braon otpad


Autorka

Gordana Nastić

Više [+]

Dugogodišnja novinarka koja je zanat pekla na tekstovima iz oblasti poljoprivrede. U potrazi za novim temama rado obilazi poljoprivredna gazdinstva, ustanove, polja, voćnjake, sajmove.

Izdvojeni tekstovi

KLUB

Uskoro nas očekuje sadnja luka. Zdrav i kalibriran arpadzik je preduslov za uspešnu proizvodnju. Sadnja se treba obaviti najkasnije do kraja marta, čim vremenski uslovi dozvole. Cena arpadzika je 235din i 260din.