Koštane od propasti pokušava da spasi kalemljenjem novih sadnica

Kad god Dragan Mladenović iz vranjskog naselja Sobina ode u mesto Dobre vode iznad grada, gde godinama već na 700 metara nadmorske visine bitišu stoletni kestenovi, da obiđe svoje imanje, obavezno naiđe na neko posečeno stablo ovog kestena. On sumnja da to rade ljudi koji na divlje beru drva u ovom kraju, a koji to uglavnom čine u kasnim večernjim satima, dok ih u ranim jutarnjim, u tišini, na konjima prenose do svojih kuća.

To ovog čoveka posebno zabrinjava, zato što bahatost ovih ljudi može da dovede do potpunog uništenja ovog stoletnog zasada koji predstavlja brend ovog grada. Pogotovo što su ovi kestenovi, koje Vranjanci još nazivaju i koštani, u poslednjih tridesetak godina počeli intenzivno da oboljevaju od neizlečive bolesti, nazvane rak kore i suše se.

Opaka bolest

Odakle se ova bolest pojavila on ne ume da objasni, ali zna da je veoma opasna jer je u stanju da za veoma kratko vreme uništi obolela stabla koja na ovom mestu rastu i više od trista godina.

"Ova bolest se na stablima koštana može zapaziti u leto. Tada se javljaju pukotine na kori koje kasnije i prouzrokuju sušenje stabla", priča Mladenović.

Dugo je ovaj čovek u svom zasadu pratio razvoj ove bolesti pokušavajući da nađe način kako da stoletna stabla spasi od umiranja. Neki ohrabrujući rezultat dobio je tek kada je počeo da testerom odseca zaražene delove stabala. Nažalost to je kratko trajalo jer se potom bolest nezadrživo širila na preostale grane.

Uprkos svemu tome on je nastavio da traži rešenje za ovaj problem. I kada je pomislio da ga neće naći, palo mu je napamet da sam kalemi stablo. To mu nije bilo nimalo teško jer poseduje izvrsno kalemarsko umeće i gotovo da nema biljke koju ne ume da kalemi. Najpre je mlado stablo kalemio pelcerom koga je skinuo sa svojih koštana. Negovao ga je kao i svaku drugu voćku tako da je prve plodove dobio posle nekih šest godina od kalemljenja.

"Bili su istog ukusa i kvaliteta kao i oni koje sam dobijao od starih koštana", ističe zadovoljno naš sagovornik.

Da je uradio pravu stvar shvatio je tek kada je na Internetu video kako u Grčkoj i Hrvatskoj podižu plantaže kestenova putem kalemljenja. Otuda se vrlo brzo posle toga potrudio da nabavi pelcer kestena iz Grčke i kalemi ga na svom imanju. To je tako dobro uradio da kalemljeni kesten prorodio posle druge godine. Bio je prezadovoljan ukusom i veličinom dobijenog ploda koji je bio krupniji od sobinskog.

Uzgoj isplativ?

Mladenović tvrdi da se proizvodnja koštana veoma isplati, pa otuda smatra da bi resorno ministarstvo trebalo da subvencioniše i ovu proizvodnju i podiže plantaže u našoj zemlji. To znaju i neki njegovi sugrađani koji u vreme berbe koja počinje od oktobra, a završava se u novembru, naoružani motkama za branje, prosto preplave sobinske zasade u želji da oni oberu sav rod.

"Svi oni misle da koštani rastu na ničijoj zemlji i da mogu slobodno da ih beru. Zbog toga je mnogo puta došlo i do tuče sa vlasnicima zasada koji vrlo često dođu u situaciju da ovim bahatim ljudima moraju da pokažu i papir o vlasništvu kako bi se manuli đavolja posla", kaže Mladenović i dodaje da u vreme Božića uvek imaju dobru cenu i da zato pojedinci dolaze da ih na divlje beru jer mogu bez muke da ostvare odličnu zaradu.

Zbog toga su mnogi vlasnici zasada prinuđeni da motkama, pre vremena, skidaju plodove sa stabala kako bih ih sačuvali od krađe. Mladenović, međutim, svoje koštane bere kada budu potpuno zreli i kada sami padnu na zemlju. Tada dođe sa gumenim rukavicama na rukama da ih pokupi zajedno sa opnom punom bodlji i odnese u podrum na dalju obradu.

"Dok nije bilo rukavica, koštane zajedno sa opnom punom bodlji sakupljali smo drvenim hvataljkama koje smo sami pravili", kaže ovaj vrsni poznavalac kestena.

Mladenović ističe da i danas primenjuje tradicionalnu tehniku odvajanja ploda od bodiljikave opne. Kaže da tokom nedelje mora najmanje dva puta da se gomila koštana lopatom prebaci sa jedne na drugu stranu i naprska vodom kako bi iz bodljikavih opni mogli da se izvade kvalitetni plodovi koji se potom potope u vodu kako bi se za prodaju odvojili samo najbolji.

U kvalitet njegovih koštana odavno su se uverile njegove standardne mušterije koje ga pred svaki Božić potraže na Bujkovskoj pijaci u Vranju, Bujanovcu, Vladičinom Hanu i Surdulici. Neki od njih navrate i u Dobre vode da vide gde to rastu čuveni vranjski koštani, a junak naše priče se uvek postidi kada mu kažu koliko divljih deponija su videli među stoletnim stablima.