Krpelji ove godine brojniji nego ikad. Šta činiti?

Ove godine gotovo da nije bilo perioda kada su krpelji mirovali, pa su se na kućne ljubimce kačili i tokom januara i februara meseca. Iako se očekuje da u tim zimskim mesecima budu manje aktivni, temperature iznad prosečnih i nedostatak snega, doprineo je da sezona kada iz ima u prirodi bude gotovo neprekinuta u toku godine.

Blaga zima im pogoduje

Ženka može da snese i do 4.000 jaja i ako nema prirodnih uslova koji bi ih suzbili, velika je verovatnoća da će biti godina kada je njihova brojnost veća. Ove godine temperature u decembru i januaru su bile i do 17 i 18 stepeni. 

"Posledica ovako velikog broja je pre svega blaga zima. Kod kućnih ljubimaca vadili smo krpelje i u decembru i januaru, što inače neuobičajeno, ali nije ni nemoguće. Zbog promene klime, zaista ih je puno. Psima treba davati zaštitu sada, kada je ovako velika invazija. Iako na preparatima piše da zaštita traje oko dva meseca, slobodno se može davati i na mesec dana, dok se ne stekne određena otpornost na napade", kaže veterinar Đorđe Marković.

Za kućne ljubimce krpelji mogu imati i fatalne posledice, jer ukoliko se veliki broj zakači, osim bolesti, mogu iscrpeti i dovesti do uginuća.

"Prenose veliki broj oboljenja, jedna od težih je žutica kod pasa koja se teško leči. Nikad se ne zna, na životinju se može zakačiti i stotinu krpelja i da mu ne bude ništa, ali može i jedan koji je zaražen i onda ljubimac može da oboli."

Ljubimca ne treba kupati nakon stavljanja zaštite

Ni mačke nisu pošteđene od napada krpelja.

"Mačke dosta vremena provode napolju, naročito u dvorištima, a psi se obično izvode u parkove ili na neke druge travnate površine gde je krpeljima prirodno stanište. Ono što moraju da znaju vlasnici kućnih ljubimaca je da ako se stavlja zaštita na leđa psa ili mačke, oni ne smeju bar 48 sati da pokisnu ili se kupaju, to pre svega važi za pse. Mnogi greše jer stave zaštitu, pa onda okupaju psa, onda nisu ništa uradili", naglašava naš sagovornik i dodaje da takođe, greše, jer tu zaštitu stavljaju duž kičme na dlaku.

"Mora se, pre svega, razdvojiti dlaka, pa staviti sredstvo na kožu da bi ona resorbovala sredstvo i da bi bilo dejstva."

Oko 30 odsto populacije krpelja zaraženo

Procenjuje se da je oko 30 odsto populacije krpelja zaraženo i taj procenat raste sa brojnošću populacije. To automatski ne znači da treba odustati od boravka i aktivnosti u prirodi, ali je neophodno znati se zaštititi. Danas postoje brojni preparati koji ih odbijaju, kako oni koji se koriste individualno za ljude i kućne ljubimce, tako i na većim zelenim površinama. Još uvek u lokalnim samoupravama nije razvijena svest, da je neophodno raditi tretmane velikih zelenih površina, poput parkova, dvorišta u školama i obdaništima, već se to radi sporadično.

Stručnjaci koji se bave ovom oblašću savetuju, da se radi ispitivanje brojnosti i to tako što se bela tkanina koja podseća na zastavu, vuče preko travnate površine. Krpelji koji se tako zakače, zatim se ispituju da li su zaraženi, a onda da se primenjuju tretmani da bi se smanjila brojnos. Nemoguće je uništiti potpuno tu populaciju, ali se bar njihova brojnost može držati pod kontrolom. Time se smanjuje i mogućnost zaražavanja ljudi i životinja.

Ne čupajte, potražite medicinsku pomoć

Smatra se da, do 24 sata od momenta kada se krpelj zakači, nije opasan i ne može prilikom vađenja da povrati sadržaj, ali je svakako mnogo bolje raditi prevenciju i suzbijanje. 

Ukoliko se na koži primeti krpelj, ne treba primenjivati savete da se premazuju uljem, sapunom, alkoholom, acetonom, rakijom, već potražiti medicinsku pomoć.  

Simptomi lajmske bolesti, koju prenose ove štetočine, su zamor, bolovi u mišićima, bolovi u zglobovima, glavobolja, groznica sa povišenom temperaturom i ukočen vrat.