• Krpelji
  • 31.08.2021. 12:00
  • Kolubarski okrug, Valjevo

Zimski krpelji već aktivni - sve do novembra traže "domaćina"

Krpelji podjednako "vole" i ljude i životinje. Iako se za njihovu aktivnost vezuje proleće, leto i rana jesen, malo se zna da su aktivni već od januara.

Foto: Depositphotos/KPixMining
  • 97
  • 16
  • 0

Krpelji se nalaze na mnogim mestima u prirodi, na zelenim površinama, u dvorištima, parkovima, na livadama i podjednako za domaćina biraju ljude i životinje. 

Vladimir Ilić koji se bavi poslovima dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije, tokom ove godine pratio je brojnost i aktivnosti populacije ovih insekata na lokacijama sela Petnica i Bujačić u neposrednoj blizini Valjeva.

"Nećete verovati, ali ja sam počeo da ih pratim od kraja januara kada je počela njihova aktivnost. Ovo nije nimalo bezazlena populacija i mora se na njih obratiti posebna pažnja. To što je zima ne znači da ih nema. Oni u jednom delu zime padaju u privremenu hibernaciju. Mogu da prežive i temperature u minusu, a najčešće se kriju u lišću, u šupljinama", kaže Ilić i dodaje da znamo da mogu biti prenosioci boleti i zbog toga bi trebalo pokrenuti akcije njihovog suzbijanja.

Brojnost ne zavisi od aktivnosti životinja

Ovi insekti najviše nastanjuju travnate površine i njihova aktivnost i brojnost ne zavise od aktivnosti životinja. One im služe za ishranu, odnosno ženkama su neophodne životinje ili ljudi da bi pomoću krvi koju sisaju, mogle da se razmnožavaju.

"Brojnost zavisi pre svega od vremenskih prilika. Vlažno i toplo vreme im izuzetno pogoduje, a samim tim povećava se i udeo zaraženih krpelja u populaciji. Prema informacijama koje imam, u Beogradu je rađeno praćenje populacije na nekoliko lokacija i oko 20 procenata je bilo zaraženo. U Valjevu je nekada na području Sportsko rekreativnog centra Petnica rađeno suzbijanje, pred početak svake sezone kupanja. Nekog organizovanog suzbijanja na većim površinama nema, uglavnom se to svodi na individualna domaćinstva", kaže naš sagovornik i dodaje da se njihovi tretmani rade na većim zelenim površinama, u parkovima, u blizini škola i obdaništa.

Krpelji podjednako "vole" i ljude i životinje (foto: Sanja Dovečer)

Takozvani zimski se pojavljuju u avgustu i septembru i sve do novembra traže "domaćina", a ukoliko u tome uspeju, držaće se za dlaku životinje cele zime. Stručnjaci kažu da se oslanjaju na njuh i kada osete miris butanske kiseline koju luče svi sisari, spuštaju se sa biljaka i prelaze na životilje ili čoveka. 

"Svi smo upoznati sa krpeljima koji mogu da se zakače na kućne ljubimce ili domaće životinje. Naravno, životinje treba povremeno pregledati, naročito kad se vratite iz šetnje. Ono što svakako preporučujemo je preventiva, bez obzira da li je leto ili zima. Kućne ljubimce treba redovno čistiti od parazita, ali danas ima i dosta preparata koji se koriste protiv buva i krpelja", kaže veterinar Nikola Marković i dodaje je jedan od načina da se preparat nakapa duž kičme životinje, ali šta god da se primenjuje, mora se strogo voditi računa da se poštuje uputstvo za uporebu koje uz preparat daje proizvođač.

Ako vas je ujeo krpelj, posetite lekara 

Kada dospe na domaćina najpre nalazi pogodno mesto gde će zariti rilice. Ujed je bezbolan i dokle god je zakačen hrani se krvlju. Može da uveća svoje telo do neprepoznatljivosti. Ženka kad prikupi dovoljne količine krvi, otkači se od domaćina kako bi položila jaja. Ona koja su položena u proleće najpre prelaze u stadijum larve i već tada počinju da traže neke sitnije životinje. Larve rastu do jeseni, a posle zimskog perioda mirovanja, tokom proleća pretvaraju se u mlade jedinke.  

Svaki četvrti krpelj zaražen lajmskom bolešću - kako se zaštititi?

Postoje mnogi neobični saveti kako ga treba ukloniti. Ipak, savet lekara da sve sem brze i stručne medicinske intervencije povećava šansu da se ne izvadi ceo ili da dođe do ispuštanja bakterija koje mogu izazvati lajmsku bolest.  

Insekta treba odstraniti pincetom, hvatanjem rilice što blize koži. Mesto uboda treba proveravati i do dva meseca. Pojava crvenila dokaz je zaraze uzročnikom pomenute bolesti i mora da se leči.   


Tagovi

Krpelji Lajmska bolest Sisanje krvi Nikola Marković Vladimir Ilić


Autorka

Sanja Dovečer

Više [+]

Novinarka sa dvodecenijskim iskustvom. Upoznata sa stanjem i kretanjima u oblasti poljoprivrede na području Valjeva.