• Krpelji
  • 15.07.2019. 16:00

Svaki četvrti krpelj zaražen lajmskom bolešću - kako se zaštititi?

Smena kiše i lepog vremena doveli su do povećanja brojnosti krpelja. Ujed ovog prenosioca lajmske bolesti ne boli, pa ga mnogi ne izvade odmah. Zaraženi krpelj najčešće ne prenosi infekciju ukoliko se brzo odstrani, ali kada postoje tipični simptomi lajmske bolesti lekari propisuju antibiotsku terapiju.

Foto: PSS
  • 166
  • 8
  • 0

Svaki četvrti krpelj u Srbiji nosi lajmsku bolest, sezona ovih insekata je u punom jeku, a smena kiše i lepog vremena doveli su i do povećanja brojnosti ovog insekta. Opasnost vreba iz trave sa grana, a što duže ostanu na koži sve su opasniji.

"Sezona krpelja je negde od početka proleća do kasne jeseni, svaki boravak na zelenoj površini bilo u parku, dvorištu, na njivi može da bude rizičan zbog toga posle boravka u prirodi na zelenim površinama potrebno je obavezno pregledati telo. Zbog čega je to bitno? Krpelji mogu da prenesu bakteriju koja je uzročnik lajamske bolesti, koja ukoliko se otkrije i leči na vreme je bezopasna, ali ukoliko se ne otkrije, može da bude veoma opasna i može da dovede do invaliditeta," kaže epidemiolog Obrenovačkog doma zdravlja, dr Zorica Vasić.

Troje pacijenata zaraženo

Epidemiološkoj službi obrenovačkog Doma zdravlja do sada je prijavljen samo jedan pacijent koji je zaražen ubodom krpelja, a kada infekcija postoji, važno je da pacijent uzme terapiju 72 sata posle uboda, jer na taj način razvoj oboljenja može da se spreči.

"Tokom prošle godine do sada bila su tri prijavljena pacijenta od lajmske bolesti. Prvi simptomi lajmske bolesti su crvenilo koje se javlja na koži, ono se može javiti od jednog do 30 dana najčešće od dana uboda. Krpelj kada uđe u kožu, iako je zaražen ne mora da prenese lajmasku bolest, odnosno uzročnika bolesti. Potrebno je da krpelj provede izvesno vreme u koži i da povrati sadržaj želudačni u kome se nalazi ta bakterija," ističe epidemiolog.

Odstranite krpelje pažljivo

Krpelji su paraziti koji moraju da žive na domaćinu. Odaberu životinju ili čoveka kojem sisaju krv. Žive u mnogim krajevima sveta, ali radije biraju mesta gde ima mnogo životinja. Tada imaju više izgleda za ishranu. Šume, visoka trava i žbunje su im baš po meri. Jednostavno se popnu na list i čekaju da skoče na najbližeg domaćina.

Naučnici su otkrili da krpelji izbegavaju vlažna mesta. Smatra se da oni ne mogu da prežive ukoliko su se prethodno skvasili. Uglavnom provode zimu skrivajući se ispod suvog lišća, a piju tako što apsorbuju vlagu iz vazduha.

Prisutni su od ranog proleća do kasne jeseni, a najaktivniji su u maju i junu. Ima ih na travi, u žbunju, padaju sa lišća i drveća na dlaku životinja ili dlačice garderobe čoveka i puze dok ne nađu mesto da stignu do kože.

Nikako ne stavljati razne hemikalije na krpelja

Lekari kažu da je važno krpelja odstraniti iz kože što pre, a najbolje da se to uradi pincetom. "Potrebno je pincetom koju prethodno dezinfikujemo, uhvatiti krpelja što pre bliže koži i povući ga od kože. Na taj način gledamo da ne otkinemo krpelja i u slučaju da se to desi, savetujemo pacijentima da sami ne vade taj ostatak krpelja u koži, nego da se jave odgovarajućem lekaru i da se to stručno odradi. Savet pacijentima takođe je da nikako ne stavljaju razne hemikalije od acetona, benzina i alkohola na krpelja, pre nego što se krpelj izvadi jer ga na taj način iritiramo da on svoj želudačni sadržaj izbaci u kožu“.

Savet je da se pre odlaska u prirodu obavezno zaštitimo, da više boravimo na sunčanim pokošenim površinama i da se po povratku iz prirode obavezno prekontrolišemo. Kod odraslih ljudi krpelji se najčešće zadržavaju na donjim ekstremitetima, a kod dece na glavi, vratu i ramenima.


Tagovi

Krpelj Lajmska bolest Zaražen krpelj Dom zdravlja Zorica Vasić


Autorka

Mirjana Stepic

Mirjana je diplomirani novinar, dete sa sela i entuzijasta u duši. Novinarstvom se bavi od 2008.godine.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi