Kuda ću sa šutom ili starudijom iz podruma? U kanal, šumu, reku

Proleće je vreme čišćenja kuća, podruma, tavana, građevinskih radova nakon čega ostaju velike količine otpada - od različitog smeća, preko kuhinjskih aparata, automobilskih guma do keramičkih pločica i običnog šute. 

Oni neretko završe na poljskim putevima, kanalima, uz šumarke ili u samim šumama, rekama, jezerima. Osim što izgledaju kao šaka na oko u prirodnom okruženju, velika su šteta za životnu sredinu i opasnost za zdravlje građana i životinja. Osim toga, jedna hrpa privlači drugu. 

Ko ima najveći broj divljih deponija?

Prema procenjenim podacima koje je objavila platforma Statista za 2022. godinu, Rumunija ima najveći broj divljih deponija, 13.427, sledi je Slovačka sa 10.546 te Albanija sa 9.046. Na četvrtom je mestu Mađarska (4.107), petom Rusija (2.864) dok je Hrvatska na šestom mestu (2.459). Susedna Bosna i Hercegovina prema ovim podacima ima 334 odlagališta, a kod nas - 184.

Najveći problem predstavlja upravo građevinski otpad, a kako nam kaže Helena Traub iz udruženja Žmergo, kada bi svaki prevoznik takvog otpada koje građani angažuju imao evidenciju o ulazu i izlazu količina, taj bi problem bio minimizovan.

"Ljudi koji nas zovu na Zeleni telefon, kažu kako često puta sumnjaju da da njihov otpad za čiji prevoz i odlaganja plate određenu naknadu, ne bude pravilno zbrinut."  

Odlaganje na privatnom zemljištu

Otkriva i još jedan problem, a taj je da vlasnici privatnih čestica za određenu naknadu dopuštaju odlaganje otpada na svom zemljištu ili pak otpadom zatrpavaju udoline.

"A niko ne želi da se bavi privatnim vlasništvom. Ali, to se tiče svoje okoline jer kod prve kiše zagađenje odlazi u zemlju i vodu, plastika kod prvog vetra leti na sve strane", upozorava uz komentar kako imamo dobre zakone koji se, kako to već kod nas biva - ne sprovode. 

No, ovaj problem imaju i u ostatku Evrope. U Sloveniji, na primer, uprkos stalnim upozorenjima zaštitara prirode i merama inspekcijskih službi, ljudi i dalje odlažu otpad u prirodu. Nakon epidemije korona virusa situacija se dodatno pogoršala, kažu u nadležnim inspekcijskim službama, o čemu su proletos izveštavali njihovi mediji. 

Velike kazne u Nemačkoj - ako vas uhvate

U drugim je zemljama, poput Nemačke, situacija možda bolja jer su i kazne vrlo visoke. Na primer, u Bavarskoj kazna za bačenu kutiju cigareta, papirni ubrus ili koru banane iznosi 20 evra. Ostavite li pseći izmet, to će vas koštati 150 evra, a u Kelnu se za ostavljanje hrpe smeća plaća između 45 i 400 evra. U Severnoj Rajni-Vestfaliji morate da izdvojite 100 evra za odbačene kuhinjske aparate ili limenke pića. A za pravne osobe kazne idu do 100.000 evra. Naravno, morate biti uhvaćeni na delu. 

Ali, u mnogim EU članicama postoji drugi veliki problem koji je tema sama za sebe. Njihov otpad često puta ilegalno završava u drugim zemljama. Tako je proletos "Greenpeace" objavio vest o otkriću kako je mešani plastični otapd iz Austrije završio na divljem odlagalištu u Poljskoj. Reč je trgovini plastičnim otpadom koji je postao unosan posao, na štetu zemalja u kojima završi. 

Zbog ovakvih slučajeva Evropska komisija za studeni planira predlog nove uredbe EU o trgovanju otpadom.

Učestvujte u našoj anketi

Zašto ostavljamo otpad u prirodi pitanje je koje vam postavljamo i u našoj anketi ispod teksta. Pitanje je to koje bi trebalo mučiti svakog ponaosob. Jer, nije reč samo o neredu koji pravimo na našim putevima, poljima, šumama, rekama.

Reč je o ozbiljnoj i realnoj opasnosti za našu životnu sredinu - vodu koju pijemo, hranu koju jedemo i vazduh koji udišemo. Učinimo sve da do toga ne dođe.