Leptiri štetočine: Stričkov šarenjak i drvesnica - kako ih suzbiti?

Stričkov šarenjak je jedan od najprisutnijih leptira u svetu. Migratorna je vrsta, koja u toku hladnih meseci leti ka Africi, a u proleće (april-maj) se vraća u naše krajeve. Kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Kragujevac Marija Ivanović, polifagna je štetočina i domaćini su joj biljke iz familija Asteraceae (glavočike), Malvaceae (slezovi) i Fabaceae (leguminoze; mahunarke). Sa biljaka iz spontane flore (stričak, čičak, palamida) prelazi na gajene (soja, pasulj, grašak, boranija, suncokret, duvan i druge).

"U toku godine ima dve do tri generacije. Odrasla jedinka, leptir, dužine je dva centimetra, raspona krila četiri do sedam centimetara i simetričnih šara narandžaste, braon i bele boje. Hrani se nektarom biljaka, a ženka na listovima polaže pojedinačna jaja zelene boje", kaže Ivanovićeva i dodaje da su larve obrasle dlakama i da su smeđe-crne boje, sa poprečnim žutim prugicama, i dve pruge žute boje koje se prostiru duž bokova.

Štete, kako kaže pričinjavaju larve ishranom na listu, pri čemu paučinastom mrežom upredaju listove stvarajući gusenična gnezda. U godinama prenamnožavanja mogu uzrokovati golobrst useva u vidu oaza. U cilju zaštite useva neophodno je uništavanje korova, domaćina štetočine (palamida, čičak i druge) na parcelama i unjihovom okruženju.

"Ukoliko je brojnost larvi tolika da ukazuje na mogućnost golobrsta, odnosno da je prag štetnosti više od dve larve po jednoj biljci, neophodno je sprovesti tretman nekim od preparata na bazi aktivne materije cipermetrin", kaže savetodavac i dodaje da za suzbijanje stričkovog šarenjaka nema registrovanih insekticida i da je navedena mera preporuka Prognozno izveštajne službe zaštite bilja.

Drvesnica

Drvesnica se javlja na voću, najčešće na jabuci i listopadnom drveću, kao što su topola, breza, jasen, javor, platan i druga. Leptir, kako Ivanovićeva kaže, živi osam do 10 dana, ne hrani se i bele je boje. Sa leđne strane uočava se šest tamnih pega poređanih u dva reda. Na trbuhu, sivo-plave boje, nalaze se prstenovi. Zadnja krila su sivo-beličasta, a prednja bela sa velikim brojem crno-plavih tačaka.

"Leptiri se pojavljuju od maja do juna. Telo je dužine oko četiri centimetra, a u rasponu krila pet do sedam centimeara. Posle parenja ženka polaže jaja, veličine oko jednog milimetra, pojedinačno oko pupoljaka mladih stabala, tanjih grana, u pukotine kore ili u zemljištu. Embrionalni razvoj traje sedam do 23 dana. Gusenica je svetložute boje, dužine pet do šest centimetara", kaže ovaj zaštitar bilja i dodaje da se na telu uočavaju žute tačke poređane u redove i da je glava crne boje.

Nakon piljenja, kaže, gusenice se ubušuju u vršne delove grančica, a zatim se polako kreću naniže. Sledeće godine spuštaju se niže, ka debljim granama i deblu. Mlade gusenice se sreću u peteljkama listova, većim nervima, pupoljcima i grančicama, a starije u granama i deblu. Gusenice odrastu u trećoj godini. Na izlasku iz hodnika, u periodu od aprila do juna, prave kokon u kojem se preobražavaju u lutku, a nakon izletanja leptira iz otvora hodnika ostaju da vire prazne košuljice.

Podsetimo, na mestu ishrane gusenice, primećuje se intezivno izbacivanje crvenkastog izmeta koji pada pored stabla. Drvesnica je znatno štetnija u jabučnjacima guste sadnje nego u sistemima slobodnog uzgoja. Može se suzbiti u vreme kada se gusenice pile iz jaja ili u vreme kada povremeno izlaze iz bušotina. Većina gusenica se pili u avgustu i septembru, kada je i optimalno vreme za njihovo suzbijanje.

"Drvesnica se može preneti sadnim materijalom. Mlade biljke su osetljivije, pa je prisustvo jedne gusenice dovoljno da bi se biljka osušila. Naročito su osetljive voćke u gustim zasadima i u vreme sušnih leta. Letorasti se suše, a starije grane postaju krte i lomljive", kaže savetodavac i dodaje da se na oštećenim granama naseljavaju druge štetočine, kao što su krvava vaš, staklokrilac, vrbotočac i druge. 

Kako suzbiti štetočinu?

Poželjna mera u cilju suzbijanja štetočine jeste postavljanje feromonskih klopki, radi praćenja prisustva leptira i kretanja njihove brojnosti. Kada se utvrdi povećan broj ulovljenih leptira, Ivanovićeva navodi da se može očekivati da će za 10 do 20 dana doći do piljenja gusenica i u tom intervalu potrebno je sprovesti insekticidni tretman. Budući da gusenica razvoj provodi u unutrašnjosti grančica, grana i debla, to je suzbijanje nakon ubušivanja veoma otežano.

"Grane na kojima se uočava prisustvo drvesnice potrebno je uklanjati ispod mesta napada, iznositi iz zasada i uništiti", kaže Ivanovićeva i dodaje da je u slučaju da je zahvaćeno i deblo, neophodno izvaditi celu biljku, izneti i uništiti, kako štetočina ne bi prelazila na ostale biljke u zasadu.