Mala poljoprivredna gazdinstva nestaju zbog velikih firmi

Studija Evropske komisije pokazala je da mala poljoprivredna gazdinstva u Evropskoj uniji nisu u dobroj ekonomskoj situaciji jer su pod sve većim pritiskom velikih kompanija. Naime studija ukazuje na razvoj nekoliko ključnih ekonomskih podataka zavisno od veličine preduzeća u EU.

Male farme sa površinama ispod pet hektara daleko su najveća grupa, ali se njihov broj smanjuje znatno brže u odnosu na veće. Takođe, sve se više povećava broj onih koje obrađuju više od 100 hektara. Uz to, njihova struktura i ekonomska snaga značajno se razlikuju u pojedinim evropskim zemljama.

Mala gazdinstva nisu održiva?

Broj poljoprivrednih imanja u EU smanjio se od 2010. do 2016. za oko 15%, na 10,2 miliona i to najviše za one koji imaju manje od 5 hektara zemlje - gotovo za petinu, na oko 6,8 mil. Međutim, to znači da ta grupa i dalje čini dve trećine svih farmi u EU.

Broj onih koja obrađuju između 50 i 100 hektara smanjio se za 3%, a onih koji obrađuju više od 100 hektara u porastu je za 6%.

Najviše malih na istoku EU

U istočnoj Evropi mnoge firme su još uvek znatno manje nego u zapadnoj i stoga teško preživljavaju u odnosu na međunarodnu konkurenciju, piše agrarheute. Prosečna veličina poseda u Nemačkoj i Francuskoj je 60 hektara, u Velikoj Britaniji gotovo 100 hektara ali u Rumuniji su imanja nešto manja od četiti hektara, u Poljskoj 10, a u Italiji 12.

Stiže podrška za poljoprivredna gazdinstva?

Istovremeno, trećina svih poljoprivrednih gazdinstava u Evropi nalazi se u Rumuniji, oko 13% u Poljskoj, a nešto manje od 10% u Italiji.

Podaci ukazuju da iako se broj farmi smanjuje, to nije slučaj sa površinama korišćenim u poljoprivredne svrhe. 

Mali dobijaju samo 13% direktne podrške?

Velikim mnogo veći promet daje više slobode da nadoknade štetu ili druge gubitke useva u određenim područjima. Više od polovine svih poljoprivrednih gazdinstava u EU ima manje od 4.000 evra dohotka godišnje! Njima je teško zaraditi za preživljavanje, a služe tek za popunjavanje budžeta ili što je to često slučaj u istočnoj Evropi, služe za samodovoljnost.

Naime, raspodela pomoći EU prema veličini farmi takođe je vrlo nepovoljna za male farme jer one dobijaju samo 13% direktne podrške.

Njihova ekonomska snaga takođe je različita između evropskih zemalja: oko 17% poljoprivrednih proizvoda iz EU dolazi iz Francuske. Nemački poljoprivrednici doprineli su sa 13%, italijanski sa 12% i španski sa 11%.

Iako se trećina svih poljoprivrednih gazdinstava nalazi u Rumuniji, ta zemlja može doprineti sa samo 3,4% jer je ekonomska snaga i konkurentnost njihovih uglavnom vrlo malih firmi, slaba.

Koje države dobiju najviše podsticaja?

Zanimljiva je i raspodela direktnih poljoprivrednih plaćanja i subvencija između veličina farmi - što se u osnovi zasniva na obrađenim površinama. Prema tome, oko tri četvrtine svih poljoprivrednih gazdinstava u EU, samo njih 16% prima potpore. 

Zavisno od raspoloživih poljoprivrednih površina, postoje i znatne razlike između evropskih zemalja u isplatama koje dolaze iz Brisela. Francuska godišnje dobije iznos nešto veći od 9 milijardi evra što je više nego u bilo kojoj drugoj državi. Za Španiju to iznosi gotovo 7 milijardi evra, a za Nemačku 6 milijardi evra.

Poljska dobija 4,6, a Rumunija oko 3 milijarde evra. Međutim, ove prilično velike svote do sada nisu mogle zaustaviti uništavanje malih farmi, a smatra se da je posledica toga i ekonomski pritisak na tu industriju.