• Državno zemljište
  • 16.07.2021. 12:00
  • Borski okrug, Bor

Mala zainteresovanost za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta - razlozi?

Topljenje rude bakra dovelo je do visoke koncentracije sumpor dioksida u vazduhu koje su uništile biljni svet, uzrokovale oštećenja zemljišta i direktno uticale na smanjenje plodnosti zemljišta.

Foto: Nada Gudurić
  • 205
  • 12
  • 1

Na teritoriji grada Bora 46 odsto površine obuhvata poljoprivredno zemljište (39.293 hektara), oranice, njive, livade, pašnjaci, voćnjaci i vinogradi. Kao posledica višedecenijskog rudarenja oštećeno je i uništeno blizu 60 odsto od ukupnog poljoprivrednog zemljišta.

Topljenje rude bakra dovelo je do visoke koncentracije sumpor dioksida u vazduhu koje su uništile biljni svet, uzrokovale oštećenja zemljišta i direktno uticale na smanjenje plodnosti zemljišta. Zagađenje nastaje i usled stvaranja divljih deponija smeća, neispravnosti uređaja za prečišćavanje fekalnih voda biodiskova.

Stavljanje u funkciju zemljišta koje se godinama ne koristi

Program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i ruralnog razvoja za grad Bor, kao jedan od ciljeva, definiše održivo korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Na teritoriji grada postoje određene površine državnog poljoprivrednog zemljišta koje je zagađeno, odnosno nije pogodno za poljoprivrednu proizvodnju. Takođe postoji i velika površina državnog neobradivog poljoprivrednog zemljišta lošeg kvaliteta koje se ne koristi.

Održivo korišćenje, postiglo bi se stavljanjem u funkciju zemljišta koje se godinama ne koristi, a korišćenjem istog kao šumskog, odnosno sprovođenjem namenskog pošumljavanja, može se iskoristiti u proizvodnji drvne mase, ali i ublažavanja erozije i klimatskih promena.

Sprovođenjem namenskog pošumljavanja iskoristilo bi se zemljište

Osnovna karakteristika korišćenja poljoprivrednog zemljišta u gradu Boru je usitnjenost parcela, neadekvatna primena agrotehničkih mera, minimalno korišćenje organskih i mineralnih đubriva, a vrlo često i nepravilna primena hemijskih sredstava. Veoma je važna i redovna kontrola plodnosti (sadržaj azota, fosfora, kalijuma, kreča, humusa i pH vrednosti).

Zakupnina niska

Nažalost, na hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta se ne koristi i vremenom zarasta u korov i trnje.

"Iz tog razloga grad Bor će kroz više javnih nadmetanja ponuditi u zakup 1.293 hektara poljoprivrednog zemljišta na različitim lokacijama. Unazad nekoliko godina nije bilo mnogo zainteresovanih za zakup, iako je cena jako niska, oko 2.000 dinara po hektaru u zavisnosti od kvaliteta parcele i sve to na godišnjem nivou", kaže Branislav Jovanović, poljoprivredni inženjer i načelnik odeljenja za poljoprivredu.

Ove godine biće ostavljena mogućnost za zakup na duži vremenski period, do 30 godina što zakon maksimalno dozvoljava, kako bi se omogućilo da se jave lica koja su ozbiljno zainteresovana za razvoj poljoprivredne proizvodnje. Sredstva koja budu dobijena od zakupa, planirana su za pošumljavanje degradiranih i devastiranih površina na teritoriji grada.

Bor će kroz više javnih nadmetanja ponuditi u zakup 1.293 hektara

Da li će biti zainteresovanih koji bi stavljanjem u funkciju ovog zemljišta regenerisali prirodno dobro, pokazaće vreme. Ali iskustvo iz prethodnih godina ni malo ne deluje ohrabrujuće. Pokušali smo da od poljoprivrednika ovog kraja saznamo zašto se malo njih odlučuje za otkup državnog poljoprivrednog zemljišta, i gotovo od svih smo dobili identičan odgovor: "Mnogo ulaganja, mala zarada".

Bez motiva

Iako grad Bor svake godine iz budžeta izdvaja sredstva za subvenciju poljoprivrede, poljoprivredna proizvodnja je sve manja, jer kako kažu, svoje proizvode jedva da mogu da prodaju i na zelenoj pijaci u gradu. Borani povrće i voće radije kupuju u velikim marketima, nego od proizvođača iz okoline, zato što smatraju da su zemljište i voda, kao i vazduh, zagađeni, pa samim tim nije zdravo ni voće ni povrće.

Otvaranjem novog rudnika, meštani iz tri sela u okolini Bora, bili su prinuđeni da vlasniku rudnika prodaju hektare i hektare svoje zemlje. Znajući kakve su posledice rudarenja, čak ni oni se ne usuđuju da otkupe državno zemljište i pokrenu poljoprivrednu proizvodnju. Razloga je više, udaljenost državnog zemljišta od njihovih domova, velika usitnjenost katastarskih parcela, zastarela oprema i mašine, kao i migracje mladih ka gradskoj sredini.

Niska cena poljoprivrednih proizvoda, mali prinosi, ali i problem otkupa proizvoda dodatni su motiv da poljoprivredna proizvodnja počne da odumire.


Tagovi

Bor Državno poljoprivredo zemljište Zakup Zagađenje Rudnik


Autorka

Nada Gudurić

Više [+]

Od novinarske sekcije u osnovnoj školi, do novinarstva na radiju i televiziji. Priroda kao inspiracija i lek za dušu. Radila u regionalnoj RTV Bor, danas vlasnik agencije za informativnu delatnost i marketing.