Mangan ubrzava klijanje i nicanje

Mangan (Mn) je još jedan od mikroelemenata koji je neophodan biljkama, ali u ograničenim količinama. Iako većina zemljišta sadrže velike količine mangana u sebi, dostupnost mangana je vro često pod uticajem pH vrednosti, padavina i redoks (redox) reakcije (proces premeštanja perifernih elektrona sa jednih atoma (molekula ili jona) ka drugima, pri čemu dolazi do promene njihovog oksidacionog broja, odnosno stanja).

Na pH ispod 5.5 nivo dostupnosti i toksičnosti mangana raste, dok na pH iznad 7.0 nivo mangana opada. To znači da na većini karbonatnih zemljišta mangan može biti manje dostupan biljkama.

Glavni izvori mangana su:

• organsko đubrivo;
• veštačko đubrivo;
• prirodna prisutnost u zemljištu;
• novostvoreni mangan pod uticajem mikrobiologije zemljišta.

Zemljišta prosečno sadrže mangana u iznosu od 20 do 3.000 mg/ kg zemljišta, dok je optimum za biljke od 10 do 150 mg/kg zemljišta.

Kada je u pitanju odnos sa drugim elementima, mangan izaziva oksidaciju gvožđa.

Standardni načini aplikacije mangana su folijarna prihrana i dodavanje mikro granulisanog đubriva. Jedno od najdostupnijih đubriva je MnSO4 (magnezijum sulfat).

Koje su funkcije mangana, osim ubrzavanja klijanja i nicanja, saznajte u video prilogu: