Zato je veća prosečna veličina gazdinstva, dosegnuvši 17,4 hektara, a broj onih ispod 2 ha se ubrzano smanjuje.
"Održivi poljoprivredno-prehrambeni sistem, iskovan u krizama", naziv je ovogodišnje konferencije o pogledu na ovu, ali i perspektivi evropskog agrara u idućih deset godina.
Poverenik Evropske komisije za poljoprivredu i ruralni razvoj Januš Vojčehovski uporedio je podatke iz 2010. i 2020. godine. Oni pokazuju da su EU farmeri sve stariji, a prosečne starosti 57 godina. Broj nosilaca farmi u starosnoj grupi između 25 i 44 godine smanjuje se najbržim tempom.
Pored toga, i broj poljoprivrednih gazdinstava stalno se smanjuje. U proteklih deset godina smanjio se za tri miliona, odnosno 25 odsto, na 9,1 mil. u 2020. godini.
Najviše je bilo propadanja gazdistava mešovite proizvodnje (kombinacija ratarstva i stočarstva). U 2010. ova je kategorija još uvek bila dominantna vrsta, s 3,1 miliona da bi deset godina kasnije pala na 1,8 miliona, što je pad od 42 odsto, naglasio je komesar.
"Ovo je vrlo zabrinjavajuće. Dok specijalizacija pruža ekonomske prednosti, s druge strane, prednosti mešovite poljoprivrede uključuju zatvorene cikluse korišćenja hranjivih materija na nivou farme i povećanu otpornost: da imamo više mešovitih, bi li naša zavisnost od hemijskih đubriva bila ista danas?", upitao je dodajući da su mešovita gazdinstva koja proizvode hranu na održiv način ona koja nestaju svakim danom.
If you missed today's press point during #AgriOutlook Conference, here it is in full?https://t.co/KKd0cvrS7R
— Janusz Wojciechowski (@jwojc) December 8, 2022
Što se tiče stočarstva, dok se broj živine povećao, goveda, ovaca i koza te svinja smanjio se u navedenom periodu. S druge strane, ubrzano raste broj velikih stočnih farmi, dok je malih sve manje.
Između 2010. i 2020. godine, njih je ukupno manje za 40 odsto, što je velika razlika u odnosu na smanjenje od sedam odsto koje se odnosi na one na kojima se ne uzgajaju životinje.
Najveći pad doživele su svinjarske i živinarske i to za pola, na 712.000 u 2020. godini. Brojnost farmi goveda, ovaca i koza smanjena je za 32 odsto u navedenom periodu.
Kako je pojasnio, smanjenje dolazi uglavnom od onih mešovitog tipa, gde je broj stoke pao za više od 30 odsto tokom decenije. Na onima koje su specijalizovane za ovu proizvodnju, broj životinja je ostao gotovo stabilan, sa smanjenjem od nešto manje od dva odsto za preživare i manje od jedan odsto za farme svinja i živinu.
Podaci pokazuju da se prosečna veličina poljoprivrednog gazdinstva povećala, dosegnuvši 17,4 hektara u EU 2020., dok se broj onih ispod dva hektara ubrzano smanjuje.
"Konačno, između 2010. i 2020. izgubili smo dva miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, i došli na 157 miliona hektara", rekao je komesar Vojčehovski zaključivši da iako ove brojke skrivaju goleme razlike među državama članicama, ipak ukazuju na promenu u smera i razvoja poljoprivrede EU-a.
Tagovi
Autorka
