• Požari u poljoprivredi
  • 21.10.2019. 10:00
  • Južnobački okrug, Vojvodina, Novi Sad

Mato Zubac osmislio patent za zaštitu od požara koji je primenjiv i u poljoprivredi

Svakoj biljci koja je u datom momentu vegetacije tretirana sa tim sredstvom sa jedne strane se ne dozvoljava, posebno u sušnom periodu, da dođe do uginuća. Automatski ta stabljika neće moći da gori.

Foto: Željko Dulanović
  • 1.100
  • 55
  • 0

Strukovna inženjerka zaštite od požara Ljubica Krnjaić rekla je da se između 35 i 40 hiljada požara ukupno zabeleži u toku jedne godine u Srbiji, a od toga skoro polovinu čine požari na otvorenom od kojih je većina na poljoprivrednim posedima.

Osim velike štete za samog vlasnika poljoprivrednog imanja koje je bilo zahvaćeno požarom, štetu trpe i okolne parcele i objekti, stvara se velika opasnost u saobraćaju i ugrožava se zdravlje ljudi i životinja, poručila je Ljubica Krnjaić.

"Ljudi ne znaju šta će sa kukuruzovinom, ne zbrinjavaju to na način koji će to moći da koriste nego oni to pale. Prvo se uništava kvalitet zemljišta i humusa na poljoprivrednoj parceli, što dalje može da ošteti kvalitet plodova i hrane koju na kraju konzumiraju ljudi, ali i životinje. Taj plamen se uglavnom prenosi i na parcele koje nisu obrane. Dim ugrožava bezbednost saobraćaja i smanjuje vidljivost, što može da ugrozi i živote ljudi," ocenila je Krnjaić.

U 99 odsto slučajeva, navodi ona, požari na poljoprivrednim posedima nastali su spaljivanjem biljnih ostataka.

Patent za zaštitu od požara kao mera prevencije

Kao jedan od načina prevencije od požara i zaštite od ovakvih nepogoda, osmišljen je patent za zaštitu od požara. Taj patent primenjiv je i u poljoprivredi u kojoj ima dva pravca primenjivanja, a osmislio ga je predsednik Srpske akademije izumitelja i naučnika Mato Zubac.

"Jedan je pravac preventivni. Svakoj biljci koja je u datom momentu vegetacije tretirana sa tim sredstvom sa jedne strane se ne dozvoljava, posebno u sušnom periodu, da dođe do uginuća. Ona ostaje ili sveža skroz ili polusveža. Automatski ta stabljika neće moći da gori. Drugi efekat je taj što to sredstvo poboljšava rodnost svake poljoprivredne kulture sa jedne strane, sa druge strane daje kvalitet u smislu da u vegetativnom periodu ne postoji potreba za prskanjem određenih pesticida," objašnjava Zubac.

Njegova primena ogleda se u takozvanom folijarnom navodnjavanju tako što se sredstvo folijarno nanosi na list biljke. To znači da se, uz pomoć prskalica koje koristi poljoprivredna mehanizacija, prskaju površine, a uz pomoć tog tretiranja biljka povlači vlagu iz vazduha.

"To sredstvo omogućava da biljka može da asimilira tu vlagu preko lista i da preko stabla unosi tu vlagu do korena. Kada je vlaga na tim krajevima korenovog sistema, biljka je vlažna i može da asimilira svu hranjivu materiju da unese u biljku. To je primat tog nusefekta," navodi Zubac.

Međutim, još uvek se ovaj patent ne primenjuje ni u jednoj državi. U toku je izgradnja fabrika tog patenta u Švajcarskoj i u Rumuniji. Do proleća sledeće godine, kako Zubac najavljuje, trebalo bi da budu gotove prve količine koje su ugovorene u nekim državama.

"Prvo će taj patent biti korišćen verovatno u Rumuniji jer je ona treća ili četvrta država po obimu proizvodnje kukuruza. Još uvek ne znam kada će proizvodnja tih patenata početi u Srbiji, tako da će poljoprivrednici u Srbiji moći da nabavljaju u početku patente u Švajcarskoj i Rumuniji," kaže Zubac.

Osmišljen je patent za zaštitu od požara koji je primenjiv i u poljoprivredi (Foto: Andrijana Glišić)

Mato Zubac: Fabrika patenata ne gradi se u Srbiji, jer ni investitori ni država nisu zainteresovani

Na pitanje zbog čega se fabrika ne gradi i u Srbiji, s obzirom na to da je tvorac upravo iz Srbije i jer bi primena takvog načina zaštite pomogla poljoprivrednicima u našoj zemlji da zaštite svoje useve od požara, Mato Zubac kaže da nije bilo zainteresovanih investitora, ali ni da država nije pokazala interesovanje za razvoj ovog patenta.

"U Srbiji nije bilo zainteresovanih investitora. Nema uopšte zainteresovanosti za izume u našoj zemlji, to je generalni problem. Naša ministarstva su obaveštena sa tim, čak im je i prezentovano, ali nisu reagovala i nije ih to interesovalo. Država nije pokazala interesovanje, a samim tim ni investitori. Tako da će poljoprivrednici iz Srbije morati da nabavljaju taj patent iz fabrike u Švajcarskoj i Rumuniji, što će ih verovatno više koštati nego kada bi nabavljali iz fabrike u našoj zemlji," poručuje Zubac.

Trenutno ne postoji nijedno sredstvo u Srbiji koje bi na ovakav način u potpunosti moglo da zaštiti biljke od požara. Jedino što kao prevencija može da se uradi jeste da se podigne svest o tome da se biljni otpad ne sme paliti, što je i zakonom zabranjeno; da se mora koristiti ispravna mehanizacija, a veliku ulogu u toj prevenciji i edukaciji poljoprivrednika imaju upravo i mediji, poručuje Zubac.

Barović: Mediji nisu dovoljno posvećeni izveštavanju i edukaciji o zaštiti od požara

Međutim, vanredni profesor sa Filozofskog fakulteta Vladimir Barović koji se dosta bavio izveštavanjem u kriznim situacijama ocenjuje da mediji nisu dovoljno posvećeni ovoj temi dodajući da je njihova uloga u prevenciji požara ključna.

"Smatram da imamo veliki problem u tome što jednostavno ljudi nisu dovoljno edukovani. Posebno nisu edukovani naši poljoprivrednici i primenjuju dosta zastarele agrotehničke mere, to je i spaljivanje. To spaljivanje ima mnogo negativnih konsenkvenci po floru i faunu i po biljni i životinjski svet. Mislim da je jako bitno da shvatimo da treba edukovati poljoprivrednike. Nedovoljna informisanost i edukacija poljoprivrednika je veliki problem i zato treba edukovati ljude i objasniti im kako se to radi i mislim da je tu uloga medija ogromna," poručio je Barović.

On navodi da mediji mogu da utiču na edukaciju ljudi u vidu specijalizovanih emisija, kroz intervjue sa stručnjacima odnosno ljudima koji se bave tom oblašću i kroz razne reportaže, terenski rad i razgovor sa ljudima, kao i izveštavanje i sa seminara i skupova koji se bave tim problemima.

Sagovornici na radionici "Uloga medija u izveštavanju u kriznim situacijama" u Novom Sadu (Foto: Andrijana Glišić)

Barović: Cenzura i autocenzura pospešuju nedovoljno izveštavanje medija o požarima

Na to što mediji malo izveštavaju i edukuju o zaštiti od požara i sprečavanju požara u poljoprivredi, kao i o požarima koji su se do sada dogodili utiču i, ocenjuje Barović, cenzura i autocenzura koje su, dodaje, prisutne u medijima.

"To je veliki problem i to su boljke našeg društva i moraju da se prevaziđu. Osim cenzure i autocenzure, problem je i to što se više izveštava o stvarima koje su nebitne, a ne bave se životnim pitanjima, a ovo jeste životno pitanje i pitanje koje se tiče svih nas," poručio je Barović.

Pored toga što treba podići svest o važnosti sprečavanja požara, o tome da se biljni otpad ne sme spaljivati, važno je uticati na osvešćivanje o značaju postojanja i primenjivanja pomenutog patenta i sredstava sličnih tome u cilju smanjenja i sprečavanja požara. Promocija i edukacija o takvim merama zaštite mogu da u velikoj meri doprinesu i sami mediji, poručili su sagovornici na radionici "Uloga medija u izveštavanju u kriznim situacijama" u Novom Sadu koju je organizovalo Udruženje novinara Srbije - Društvo novinara Vojvodine.


Tagovi

Požari u poljoprivredi Patent za zaštitu od požara Ljubica Krnjaić Mato Zubac Vladimir Barović


Autorka

Andrijana Glišić

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi