Međunarodni dan seoskih žena: Svaka treća zaposlena žena u svetu radi u poljoprivredi

Drage naše, srećan Vam Svetski dan seoskih žena! Upravo na današnji dan 15. oktobra širom sveta obeležava se dan seoskih žena. Ideja o obeležavanju ovoga dana pokrenuta je 1995. tokom 4. UN-ove Konferencije o ženama u Pekingu, a obeležava se od 2008. godine.

Prema podacima UN-a, u svetu, svaka treća zaposlena žena radi u poljoprivredi. Seoske žene i devojke igraju značajnu ulogu u poljoprivredi, sigurnosti hrane i prehrani, upravljanju zemljištem i prirodnim resursima te brinu o domaćinstvu. Tako je ovogodišnja tema Međunarodnog dana seoskih žena "Ruralne žene i devojke grade klimatsku otpornost“, a s njom je i počelo 74. zasedanje Opšte skupštine UN-a o klimatskim promenama.

Njihov dan, naglašavaju, služi kao podsetnik da održiva budućnost sveta nije moguća bez seoskih žena i devojaka. "Uprkos kritičnom doprinosu žena i devojaka ruralnim zajednicama, ruralne žene zaostaju za ruralnim muškarcima i gradskim ženama po gotovo svim globalnim pokazateljima pola i razvoja za koje postoje podaci. Žene imaju veću verovatnoću da će umreti tokom većine klimatskih katastrofa i suočavaju se s većim ograničenjima u pristupu prirodnim resursima poput zemlje i vode. Naime, klimatske promene pogoršavaju postojeće nejednakosti, što potencijalno ostavlja ruralne žene i devojke dalje za sobom.

Prema tome, jedan od najučinkovitijih načina za postizanje napretka u pretnjama koje predstavljaju klimatske promene je rešavanje rodne nejednakosti. Žene imaju veću sposobnost reagovanja na klimatske promene; igraju važnu ulogu u usvajanju tehnologija s niskim udelom ugljenika, širenju znanja o klimatskim promenama i pozivanju na delovanje. Usvajanje klimatske politike i programa koji se prilagođavaju rodu te promovisanju vođstva žena među ključnim su delovima za smanjenje štetnih uticaja globalnog zagrevanja", navodi se iz UN-a.

Inače, Odbor UN-a za uklanjanje diskriminacije žena doneo je 2016. Opštu preporuku o pravima žena u ruralnim područjima u kojoj se pojašnjavaju obaveze država stranaka. Opšta preporuka ističe kako su uloge ruralnih žena ključne u održavanju i unapređivanju ruralnih sredstava za život i jačanju ruralnih zajednica. Ipak, upozorava i kako seoske žene kontinuirano snose veći deo tereta neplaćenog rada zbog stereotipnih rodnih uloga, nejednakosti u domaćinstvu te nedostatka infrastrukture i usluga, uključujući i one koje se odnose na proizvodnju hrane i rad u području nege.

Iz toga razloga Opšta preporuka navodi da države moraju osigurati nediskriminirajući zakonski okvir i osnaživati žene u ruralnim područjima u svakom pogledu te u tom smislu donosi čitav niz preporuka. 

Prema podacima Evropske komisije, broj žena vlasnica poljoprivrednih gazdinstva svake godine raste. Najviše ih je u Letoniji i Litvaniji (43%), a najmanje u Holandiji (5%) i Malti (6%). U Srbiji je prema podacima Zavoda za ravnopravnost polova 12%.

U toj instituciji kažu da je status žena u ruralnim područjima, a naročito u privredi, nepovoljan iz godine u godinu i predstavlja ozbiljan problem u oblasti rodne ravnopravnosti u našem društvu, najviše zbog neplaćenog rada.

"Žene na selu su preopterećene poslovima u domaćinstvu, nemaju uslove za brigu o svom zdravlju, neke od njih nemaju ni zdravstveno ni penzijsko osiguranje, a u starosti neretko žive na rubu egzistencije jer su im penzije male ili ih uopšte i nemaju", saopštili su u Zavodu za ravnopravnost polova. 

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor