Mladi poljoprivrednici u Sremu "svaštare"

Podizanje plastenika nije niti lako, niti jeftino. U to se uverio Marko Vojnović iz Buđanovaca, koji je, da bi proširio svoju proizvodnju povrća u zatvorenom prostoru, prošle godine od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu dobio subvencije za podizanje plastenika i sitema kap po kap.

"Da nije tih sredstava, teško da bih proširio proizvodnju. Sada imam dva nova plastenika površine šest ari, i još jedan manji od četiri ara, u kom se trenutno priprema rasad paprike. Subvencije koje sam dobio znače mnogo, ako se zna da su ulaganja u plasteničku proizvodnju veoma velika. Ovo je još jedan zamajac onome čime se bavim, jer sada imam i kvalitetnije povrće, ali i veću količinu, što me je i bio cilj", kaže Vojnović.

Obezbeđeno tržište

Poslednjih godina Marko se bavi isključivo povrtarstvom, tako da plastenici nisu nikada prazni. Sada je u njima zelena salata koja će uskoro na tržište. Cena od 20 do 25 dinara nije loša, kaže ovaj povrtar i dodaje da ima sreću pošto je obezbedio tržište:

"Imam tržište što je najvažnije. Sve što proizvedem plasiram u markete, tako da će i salata završiti tamo. Odmah nakon salate u plastenicima će biti krastavac, a kasnije i paprika, čija rasada se već pripremam".

Ratarstvo za stočnu hranu

Da se u selu svako bavi onim što mu odgovara, nije novost. Svako ima neku svoju računicu. Za neke, povrtarstvo je na prvom mestu, drugi se time nikada ne bi bavili, a ono što je sve manje prisutno je čisto ratarstvo. Ratarske kulture, nekada najprofitabilnije, sada se u najvećem broju slučajeva koriste kao stočna hrana.

Baš tako je i u domaćinstvu Dragana Božičkovića iz Buđanovaca, koji se bavi govedarstvom. Obrađuje 20 hektara zemlje i ima u planu da poveća broj muznih krava.

"Trenutno imam osam krava i trenutno dnevno prodajem 50 litara mleka, jer sve krave nisu muzare. Najveći deo stočne hrane proizvedem na svojim njivama, a dobra stvar je što krave idu i na ispašu, što pojeftinjuje proizvodnju", kaže Božičković.  

Koliko ima - toliko ulaže

Kao mlad poljoprivrednik ima i planove za razvoj svog gazdinstva. Ograničen je novčanim sredstvima, jer kaže da nije od onih koji se kreditno zadužuju. Koliko ima toliko će i ulagati.

"Planiram da proširim objekte i povećam broj grla na 20. To je ono što svojim sredstvima mogu da obezbedim. Polako ću širiti svoje gazdinstvo, jer danas je sve skupo. I zemlja je sada skupa. Ovde kod nas u ataru je kvalitetna zemlje i skupa je. Ostaću na svojih 20 hektara još neko vreme, a posle možda se nešto i promeni", dodaje Božičković.

Sremci i dalje svaštare

Planove sada imaju svi poljoprivrednici. Na pragu je prolećna setva i večito pitanje šta će doneti najbolju zaradu. To niko ne zna. Tržište je nepredvidio, još nestabilnije je vreme, pa ne čudi što paori moraju da svašatare. Ako ne rodi pšenica, valjda će kukuruz. Ako ne bude lubenica, biće voća. I uvek neka pretpostavka zbog koje će i ovog proleća na sremskim njivama biti i žutog zrna, i soje, i pšenice, i tritikala, ali i šećerne repe koja je nekada bila biljna vrsta broj jedan, a sada je na neznatnim površinama.

Foto:  igor stevanovic / Bigstock, Zlatko Markovinović