Moldavija: Zemlja vinograda i jeftine radne snage

Moldavija je ravničarsko-brežuljkasta država u kojoj voćarska proizvodnja poslednjih godina ima veliki zamah i zahvaljujući kojoj narod u ovoj bivšoj Sovjetskoj republici uspeva da donekle popravi svoj, inače veoma težak materijalni položaj.

Plodna zemlja

Stručnjak iz Srbije dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstva Čačak je nedavno bio u službenoj poseti ovoj državi. Za Ča glas je predstavio njene interesantne odlike.

"Zemljište i kombinati koji su nekada pripadali kolhozima, sada su u vlasništvu tadašnjih rukovodilaca - 'crvenih direktora' kako ih običan narod zove, a koji su sa padom komunizma brzo promenili ideologiju i za kratko vreme surovim privatizacijama sebi i svojim naslednicima obezbedili ogromne komplekse najplodnije zemlje", prepričava Leposavić i dodaje da o plodnosti njihove zemlje stariji Moldavci pričaju da je tokom Hitlerove okupacije skidana po jedan centimetar sa površine i zatim danima odvožena u vagonima da popravi strukturu i plodnost nemačkih oranica.

Zbog svog položaja i granice sa Ukrajinom, situacije sa nepriznatom Pridnjestrovskom republikom i prusutne podele među stanovništvom na proruse, zatim na one koji zagovaraju prisajedinjenje sa Rumunijom i takozvane suvereniste, koji zagovaraju samostalni put, prilike u ovoj državi veoma komplikuju svakodnevni život stanovništva.

"Komplikovanju situacije svakako doprinosi i autonomija Gagauza, etničkih Turaka pravoslavne veroispovesti koji su smešteni u južnom delu Moldavije i kojih ima nešto više od 130 hiljada, a koji od dobijanja autonomije ne plaćaju poreze i doprinose zajedničkoj državi."

Neuspešan uzgoj borovnice, ali grožđa idealan

Vinogradarstvo je već dugo zaštitni znak moldavske poljoprivrede ali se poslednjih godina podižu velike plantaže pod šljivom, trešnjom, višnjom, jabukom i zasadima jagodastog voća. Drvenaste kulture su zasnovane uz primenu najsavremenijih tehnoloških rešenja, najveći deo je pod protivgradnim mrežama i uz instalirane sisteme za zalivanje.

"Kod jagodastog voća dominiraju jagoda i kupina. Maline na prostoru cele Moldavije na godišnjem nivou uberu oko dve hiljade tona, a sa ribizlom su na nekoliko lokaliteta doživeli neuspeh. Neuspeh su doživeli i sa borovnicom zbog čega se ova voćka na njihovim plantažama gaji na svega nekoliko hektara", kaže Leposavić.

Jeftina radna snaga?

Prosečna plata u Moldaviji je oko 300 evra, a radnik u polju za deset sati rada, bez novca za obrok i sa pauzom za doručak i jedan odmor dobija 300 leja, što je nešto malo više od 15 evra. Interesantno je da za berbu voća vlasnici plantaža jabuke, trešnje, jagode, maline i kupine plaćaju manje od ovog iznosa i dnevnica im za taj posao iznosi oko 12 evra.

"Moldavci su vredni radnici i veoma su traženi, posebno u Nemačkoj, Holandiji, Italiji i Španiji, zbog čega se i kod njih sve više pojavljuje problem obezbeđenja radne snage u poljoprivredi."

Zbog zamaha voćarstva i investitora koji ulažu velika sredstva u modernizaciju voćarske proizvodnje, njihove kompanije ne žale sredstva za dovođenjem stručnjaka iz inostranstva kojima nude stalno zaposlenje, stan, automobil i pokrivene sve troškove uz mesečnu platu od dve hiljade evra.

"Primetno je i da zadnje dve godine moldavska Vlada ulaže veća sredstva u obnovu stočnog fonda zbog čega su primetna znatno brojnija stada krupne i sitne stoke po celoj zemlji", otkrio je stručnjak sa čačanskog Instituta.