Mora li se po badnjak ići u zoru i zašto se kravajče daje stoci?

U pravoslavnom hrišćanstvu Badnji dan se uvek obeležava 6. januara. Domaćini idu u badnjake, dok domaćice mese česnicu i spremaju posnu trpezu. Običaji u vezi sa ovim danom se razlikuju od mesta do mesta, a negde čak i u okviru jednog sela ili grada.

O tome kako se obeležava Badnji dan u Aleksinačkom selu Porodin ispričao nam je Nenad Petrović iz ovog sela, u čijem domu Badnje jutro počinje pripremama za sutrašnji Božić.

"U našem selu se ne ide zorom u badnjak, već se na Badnje jutro priprema prase koje toga dana okrećemo na ražnju kako bismo spremno dočekali sutrašnji Božić", objašnjava Petrović.

Po badnjak idu popodne

Kako dalje napominje, porodinski domaćini po mlado hrastovo ili cerovo drvo, odnosno badnjak, idu u popodnevnim časovima. Okupe se svi iz komšiluka i zajedno odlaze u obližnju šumu. Svaki domaćin sa sobom nosi vino, pšenicu, rakiju i kravajče (pogaču), a na ramenima zametne sekiru.

"Bira se badnjak osrednje visine, ali je važno da bude bogat lišćem. Kada odlučim koji badnjak želim da nosim kući, okrenem se ka istoku, prekrstim tri puta i isto toliko puta sekirom udarim deblo", kaže on i dodaje da nakon prvog udarca treba da ispadne iver, a nakon trećeg se badnjak dočekuje u naručju kako ne bi pao na zemlju.

Od "izgrevku slunce" počeće obeležavanje Badnje večeri

Prema Petrovićevim rečima, panj koji je ostao u zemlji nakon seče prekrije se pšenicom i prelije vinom, a pored njega se ostavi i kravajče. Domaćini se posluže rakijom i odlaze kući gde ih čekaju ostali članovi porodice da unesu badnjak i lome česnicu koja se u ovom kraju mesi na Badnji dan.

U situ bombone, pšenica, sitan novac

Domaćin unosi badnjak u kuću i pozdravlja ukućane rečima "Hristos se rodi", a oni otpozdravljaju "Zaista se rodi" i za njim unose slamu, dok deca oponašaju životinje poput pilića i ćurića. U rukama domaćina, pored badnjaka nalazi se i deo debla koje se najpre malo zagori, a potom ostavi negde u kući.

Ono od prošle godine se stavlja da izgori zajedno sa badnjakom.

"Baka u rukama drži sito u kome se nalaze bombone, pšenica, sitan novac, šećer i njima posipa ukućane blagosiljajući ih. Onda se kuća i ukućani okade kadionicom, pijemo vino, nazdravljamo jedni drugima i lomimo česnicu."

Kravajče za stoku

Kada domaćica mesi česnicu, pre nego što je ostavi da se peče, stavi u testo novčić. Prema narodnom verovanju, godina će biti berićetna onoj osobi koja ga izvuče.

"U našem kraju se pored česnice mese i kravajčići koji predstavljaju stoku i njive koje porodica ima i mese se da bi životinje bile zdrave i brojne, a njive plodne. Za svaku vrstu životinje nameni se posebno kravajče i nakon večere im se daje da i one pojedu", napominje naš sagovornik.

Na trpezi se, osim česnice i kravajčića, nalaze i raznorazna posna jela poput ribe, salate sa krompirom, posne pite, posnog pasulja, zimnice, voća. Bogata trpeza na Badnji dan kao i okupljanje mnogobrojnih članova porodice za Petroviće predstavlja značajan momenat u očuvanju tradicije. Nakon što završe sa večerom, odlaze u crkvu u obližnjem selu na liturgiju i paljenje badnjaka. Potom se vraćaju kući čekajući ponoć da jedni drugima čestitaju najradosniji hrišćanski praznik, Božić.

Kakvi su običaji na Badnji dan u Vašem mestu? Pišite nam u komentarima.