Morske alge u poljoprivredi - od đubriva do biostimulatora?

Španski projekat "Algaterra" sprovodi studije za razvoj novih inputa za poljoprivredu na bazi morskih algi, izveštava Campo Galego. Mnogo je uočenih korisnih efekata njihove upotrebe, kao što su đubrivo za zemljište, biostimulansi i fungicidi, koji se testiraju u uzgoju vinove loze, krompira, zelene salate i paradajza.

U prošlom veku postojala je neraskidiva veza između poljoprivrede i morskih algi, ali je tokom vremena takva praksa prekinuta. S ciljem smanjenja cene inputa nastao je ovaj projekat kako bi se razvili novi, jeftiniji poljoprivredni inputi, kao i testiranja njihove efikasnosti za korišćenje kako u organskoj poljoprivredi tako i u održivoj konvencionalnoj poljoprivredi.

Važan poljoprivredni resurs

U Evropi se jedan odsto algi koristi za ljudsku ishranu, 24 odsto u druge svrhe, uključujući i poljoprivredu, a preostalih 75 odsto za ekstrakciju koloida.

"Ovaj vredan morski proizvod daje đubriva visoke vrednosti i povećava mikrobnu aktivnost. Biljke su u obogaćenom zemljištu otpornije na svaki stres, bilo da je u pitanju suša ili mraz", naglašava Maria Elvira Lopez, istraživač i učesnik projekta na Univerzitetu Santiago de Santiago.

Istakla je da nemaju visok sadržaj fosfora, ali je njihova prednost što povećavaju njegovu dostupnost za biljke. Sadrže fitokoloide koji poboljšavaju strukturu zemljišta, povećavaju zadržavanje vode, kapacitet izmene katjona u zemlji i deluju kao fitoremedijatori. Sadrže makro i mikroelemente, kao što su: kalijum, gvožđe, bor, cink, magnezijum.

Prvi rezultati 

Projekat je obuhvatao tri vrste parcela: kontrolne, đubrene sa mineralnim superfosfatom i one sa različitim količinama svežih algi (20t/ha, 40t/ha i 60t/ha). Rezultati su pokazali da je prinos od 20 t bio uporediv sa parcela tretiranih mineralnim đubrivima i veći nego na kontroli. S porastom količine algi i prinos je bio veći.

Lopez je navela da je povećana pH reakcija zemljišta zbog većeg unosa kalcijuma i smanjenja sadržaja aluminijuma. Povećan je i sadržaj fosfora i kalijuma.

U eksperimentu mešanja algi sa ostacima ribe i drvnim otpadom, borova piljevina, u istom odnosu, rezultati su posle tri meseca dali dobre NPK vrednosti i to 2,1 odsto N, 0,6 odsto P i 0,7 odsto K.

Važna je i njihova uloga kao biostimulansa, jer sadrže brojne korisne materije: fitohormone, auksine, citokinine, vitamine, bioaktivatore. Ove materije pospešuju rast korena i cele biljke, pozitivno utiču na cvetanje i zametanje plodova, a samim tim povećavaju prinos. Izražen je uticaj na otpornost biljaka na stres.

Osim na krompiru, istraživanja su ove godine sprovedena na parcelama vinove loze, salate, paradajza. Konačni rezultati tek treba da se obrade.