Na koji način, zaista, globalno nastaje hrana koju svakodnevno jedemo?

Pitanje koje su nam te 2008. godine postavili autori film "Hrana d.d." (Food Inc.) reditelj Robert Kener i producenti Majkl Polan, autor bestselera "Svejedova dilema" (naslov originala"The Omnivore's Dilemma") i Eric Šloser autor dela "Nacija brze hrane" (naslov originala "Fast Food Nation"), na čijim se knjigama i zasniva dokumentarac, bilo je koliko zaista znamo o hrani koju kupujemo u lokalnim supermarketima i poslužujemo našim porodicama?

Ispostavilo se – vrlo malo. Film, koji su neki nazvali hororom godine, uklonio je zavesu s američke, ali i globalne prehrambene industrije i izneo podatke koji su se skrivali od prosečnog konzumenta.

Potresan dokumentarac

Moćan i uznemirujući dokumentarac koji je razotkrio skrivene strane industrije, pokazao kako snabdevanje hranom kontroliše šačica korporacija kojima je na prvom jestu profit, a ne zdravlje konzumenata, zarada poljoprivrednika, sigurnost radnika ili životne sredine. I sve to, naravno, uz pristanak vladinih agencija.

Zato, ako želite da vam zgadimo pileća prsa, paradajz koji jedemo van sezone, savršene sočne stejkove ili hamburgere iz fast fud restorana - ne tražite dalje. Na pravom ste mestu.

Snimljen je 2023. nastavak, ali nisam imao potrebu da ga pogledam, jer je prvi deo ostavio na mene takav utisak, da bi i nakon 15 godina još uvek mogao da ga prepričam. Iako još uvek jedem u restoranima brze hrane i paradajz van sezone.

Jedan od ključnih fokusa u filmu je uvođenje genetski modifikovanih organizama (GMO), pesticida, hormonskih tretmana i masovne proizvodnje mesa u američkom agrarnom sektoru.

S obzirom na veličinu industrije, mnoge od tih korporacija imaju veliku moć, uključujući lobistički uticaj na politiku i zakone, a često se bave i manipulacijom zakonodavstva.

Film takođe prikazuje stoku koja se veštački tovi hranom čiji je glavni sastojak kukuruz i podseća nas kako krave nisu evolucijski prilagođene takvoj ishtani. Autori takođe tvrde kako je živina hranjena hemikalijama da bi pilići brzo rasli.

Vode nas u prenatrpane i prljave torove, u kojima su uslovi idealni za razvoj i širenje opasne bakterije Ešerihije koli (Escherichia coli).

Istražuje i životne uslove radnika u industriji, posebno u mesnoj. Radnici u fabrikama za preradu rade u opasnim uslovima s minimalnim platama i skoro nikakvim pravima.

Nominovan za Oskara

Iako film prikazuje mračnu sliku industrije, nudi i alternativu, kroz razgovore s malim poljoprivrednicima, ekološkim proizvođačima i aktivistima.

Film je nominovan za Oskara za najbolji dokumentarni film na 82. dodeli Oslara, ali je izgubio je od "Zaliva"“ (The Cove - o kojem ćemo takođe pisati).

Kako izgleda "sutra" u 10 primera iz devet zemalja sveta?

Moćan i uznemirujući dokumentarac koji je nakon premijere pokrenuo javnu raspravu o prehrambenoj industriji, zakonodavstvu i potrošačkim pravima.

Ipak, isto tako film koji nijednom nije postavio pitanje ili dao alternativu kako prehraniti sva ta usta, a od tada nas je više za "samo" 1,4 milijarde.

^{*Naslovna fotografija: Shutterstock/Debby Wong, Dusan Petkovic}