Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Električni pastiri
  • 03.12.2022. 12:00

Na šta treba paziti kod postavljanja električnog pastira?

U koje godišnje doba ga je najbolje postaviti, čemu pažnju trebaju posvetiti posebno stočari i šta se krije iza ovog, kako kažu, jednostavnog, ali opet složenog sistema, saznali smo u razgovoru sa stručnjacima.

Foto: Visoki-napon
  • 328
  • 55
  • 0

Još pre 15-ak godina porodica Anite Pintar iz Čabra u Gorskom kotaru (Hrvatska) odlučila je da postavi električnog pastira kako bi svoje krave zaštitila od divljih životinja. Postavljena je žica odnosno ograda oko kuće tako da životinje slobodno mogu biti i u šumi i na pašnjaku, a bez da vlasnici moraju brinuti hoće li goveda pobeći pa i stradati od predatora.

Osim jelena i srna koje su znale doći pa im obrstiti njive, neretko dođu i medvedi u voćnjak, pa i u štalu. Na gazdinstvu poznatom po domaćim sirevima, sigurne iza ograde danas je 11 muznih krava i četiri junice. 

Isto je učinio i ratar iz Topolja u Baranji Vinko Kovačev gde je problem s divljači koje uništavaju useve eskalirao do te mere da su morali odustati od pojedinih kultura poput kukuruza. Ali, priča o životu uz mađarsku granicu i žilet žicu koja je poremetila migraciju jelenske divljači, problem je koji zaslužuje posebnu priču pa o tome više uskoro. 

A kako radi ovaj sistem zaštite i na šta pripaziti? 

Kako nam pojašnjava vlasnik radionice za proizvodnju i popravak električnih uređaja Visoki napon iz Volodera Adriano Hojnik, sistem se sastoji od uređaja - pastira, koji proizvodi impulse struje i šalje ih kroz jednu ili više žica kojima teče električna energija.

Česta pogreška kod postavljanja  

Dobra provodljivost kroz žice postiže se pomoću izolatora koji sprečavaju protok struje u zemlju. Uzemljenje mora biti u što vlažnijem i dubljem delu zemlje. Kada životinja dotakne žicu zatvara se strujni krug, a električni signal putuje kroz životinju i kroz zemlju nazad u uređaj. 

"Udarac joj neće naštetiti jer trenutna jačina struje ne prelazi tri mA, međutim izazvaće neprijatan osećaj i želju za povlačenjem što dalje od nje", pojašnjava navodeći da takav sistem električne ograde služi za ograđivanje stoke i kao odbrana od divljači. Ujedno je siguran za životinje, izuzetno pouzdan i jednostavan za instalaciju i korišćenje. 

Otkriva da su za postavljanje ovoga sistema podjednako zainteresovani i ratari i stočari s tim što ovi drugi počinju da kupuju oko aprila kako bi ogradili stoku, a u maju i junu je potražnja mešovita jer ratari traže način za zaštitu pre svega kukuruza, a u kasnijim mesecima mahom se radi o zaštiti useva. Nažalost, kaže, upravo ovde se krije česta pogreška jer tek kada divljač napravi štetu donosi se odluka za postavljanje ovakve vrste zaštite. A jednom kad, na primer, čopor divljih svinja uđe u nečije polje i nauči da tamo ima hrane, malo je toga što će ih sprečiti da se ne vrate i poruše sve pred sobom. 

"Najbolje ga je postaviti u proleće jer divljač se baš kao i domaće životinje nauči da je prostor ograđen i da tamo ne mogu", savetuje Hojnik. 

Uređaj koji služi za zaštitu životinja i useva 

Izuzetno bitnim ističe uzemljenje koje mora biti jedan metar u zemlji, pocinkovano bakrom ili inoksom jer čim se rđa pojavi, sistem ne provodi struju. Od sonde do uređaja mora biti čvrsta žica, a što je bolje uzemljenje to će jače "udarati".

Krave i kobile su posebno osetljive 

Na tržištu je, dodaje, jako puno električnih pastira raznih proizvođača i važno je obratiti pažnju šta se i od koga kupuje. Stočari moraju da paze na džule jer velika varnica ne znači da pastir ima puno džula kako često prodavači navode. Osim toga, može da preseče žicu i izolatore, a posebno su na takav udar osetljive krave i kobile. Zato ako se negde i navodi da je jačina 10-15 džula, obavezno tražite CE certifikat koji garantuje da je stvarno tako i da su merenja ispravno obavljena, onda je taj uređaj siguran za životinje.

"Zbog takvih uređaja kojima nije ograničena struja, kako bi imali što veću varnicu i da bi izgledalo da ima puno džula, krava ili kobila će pobaciti i posle postati jalova, a stočar neće znati zašto, potrošiti puno novca na lečenje i to zato što je pri kupovini pastira uštedeo pet ili šest hiljada dinara", upozorava. 

Uzemljenje je, dodaje, vrlo bitan deo ove ograde jer se preko njega zatvara strujni krug. Preporučuje se ukopavanje klasične pocinkovane trake ili metalne šipke od nerđajućeg materijala dužine 10 metara na dubinu 80 centimetara. Ukoliko je zemljište tokom godine uvek dovoljno vlažno moguća je i manja dužina, ali ne ispod pet metara. Za vreme sušnog perioda potrebno je naliti vode oko uzemljenja. 

Isto tako dobra, a jednostavnija izvedba je zabijanje tri do pet  čeličnih šipki dužine po dva metra na razmaku od dva metra i spajanje šipki pomoću bakarnog užeta na dubini 20 do 30 centimetara. Ukoliko je zemljište u nekom delu godine izrazito suvo, kamenito, peskovito potrebna je specijalna izvedba uzemljenja ili drugi tip električne ograde. Moguće je ogradu izvesti i bez uzemljenja tako da se udvoje vodiči. Životinja tada doživi udar kad istovremeno dodirne dva vodiča. Ali, u oba slučaja potrebna je konsultacija s proizvođačem električnog pastira.

Štedeti se ne sme ni na izolatorima. Na tržištu postoji niz vrsta koji su prilagođeni tipu vodiča (žica, traka, uže) i nameni (drveni ili betonski stub, produženi izolatori za montažu na klasičnu ogradu, integrisani izolatori na plastični stubić i tako dalje). Izolatori se biraju posle definiranja ograde. Bitno je da su kvalitetni i dobro pričvršćeni na stubove.

Životinje treba naučiti na ogradu

Vodiči ne smeju dodirivati ništa osim izolatora. Travu i raslinje koji rastu ispod ograde potrebno je uredno kositi da ne dodiruju donji vodič. Isto tako treba paziti da ograda ne dodiruje grančice obližnjeg drveća. Postoji li bilo kakav dodir, ograda će na tom mestu probijati i varničiti. U najgorem slučaju neće funkcionisati, a ako je dodiruje suva trava postoji opasnost od požara. Kaže nam i da nema strogo definiranih pravila za postavljanje ove ograde. Izvedba zavisi od mnogo faktora od kojih su najbitniji: vrsta životinja i njihov temperament, namena (zaštita od izlaza prema van, zaštita od ulaza predatora i tako dalje), željena trajnost, pouzdanost, prihvatljiva cena… 

Postoje električni pastiri na struju, ali i solarnu energiju (baterije)

Na našem području najčešće se ograđuju pašnjaci do nekoliko hektara na kojima pasu goveda, koze, ovce i konji. S tim da, savetuje, životinje koje se prvi puta susreću sa električnom ogradom treba na nju naučiti i to tako da se svaka najmanje dvaput dovede do vodiča i dotakne njuškom. 

"Ovim se sprečava početno kidanje ograde i njihovo zapetljavanje u žice zbog panike“, napominje. 

Vodiči na ogradi moraju životinjama biti dovoljno vidljivi, a to posebno vredi za konje. Takođe, ako se ograda proteže duž staze ili puta, potrebno je vidljivo obeležiti i postaviti znakove upozorenja kako je ne bi dirali prolaznici.

Uzemljenje mora biti posebno izrađeno za namenu ograde. Ne sme se koristiti postojeće od električne mreže stambenog ili poslovnog objekta. Treba biti udaljeno najmanje 50 metara od bilo kog uzemljenja druge namene, postojećih telefonskih linija, dalekovoda, ukopanih metalnih plinskih i vodovodnih cevi.

Svakako za vreme grmljavine treba priključke na pastiru fizički skinuti i odmaknuti od uređaja.

"Nije dovoljno isključiti uređaj na prekidaču“, ističe dodajući da ogradu treba redovno kontrolisati. Podvlači, trava, korov i grančice ne smeju dodirivati vodiče.

Kaže i da se crveni priključak uvek spaja na električnu ogradu, a crni na uzemljenje. Nikako obrnuto! Vodič od električnog pastira do ograde treba biti od izolirane bakrene žice jer ukoliko nije postoji opasnost od varničenja i požara. Naravno, dodaje, postoje i ovi uređaji na struju, ali i solarnu energiju (baterije). Na struju se spajaju oni koji su bliže kući odnosno dvorištu, a baterija je za polje. 

Jednostavan, a opet kompleksan sustav

Saznajemo i da su cenovna ulaganja u ovaj sistem već od 40.000 do 140.000 dinara. Zvisno od uređaja, a postavljanje je prilično jednostavno i što je najvažnije, može se samo dodavati ograda. 

"Samo kopčate koliko trebate. To su vam uređaji i za 100 do 160 kilometara“, kaže navodeći i da je najbitnije da ima podršku, garanciju i ovlašteni servis u slučaju kvara. 

"Električni pastir vam je jednostavan, a opet izuzetno kompleksan sistem", naglašava Obrad Novaković iz zagrebačke firme Messis napominjući da naravno sve zavisi od toga šta će se štititi jer, na primer, i pčelari ih postavljaju kako bi košnice čuvali od medveda. Zavise i od izvora napajanja, koji su vodiči i izolatori... 

Najlakše ih je postaviti na pašnjacima i ako se postavlja ograda s plastičnim stubovima, sistem može biti podignut isti dan. Može biti i montažni, ali u svim slučajevima treba paziti na osnovna pravila i najbolje je obratiti se stručnjacima. 

Kada je reč o sistemu ograde AKO, on uključuje uređaj koji generiše pravilne električne impulse, dve baterije od 12 V za zamenu (uz mogući solarni modul za produženje vremena rada), punjač baterija, agregat od 230 V s napajanjem. 

Travu i raslinje potrebno je kositi da ne dodiruju donji vodič

Tu su i tri posebne šipke za uzemljenje s kabelom za uzemljenje, visokokvalitetni materijal vodiča, obično nekoliko žica koje provode struju i po mogućnosti mešavina žica i traka. Takođe, sistem ograde uključuje plastične stubiće kroz čije se vodilice provlače žice, drvene fiksne ili pomične stubove, izolatore za prstenove i ručke, žičani konektor, priključni kabel za ogradu, komplet ručki za vrata, kolute, plavu signalnu traku, znak upozorenja, ispitivač napona za ogradu, a preporuka je imati i mehanički set za krađu. 

Obratite pažnju na pet ključnih stavki

Važno je znati i da raznolikost proizvoda i njihov visoki kvalitet sami po sebi ne garantuju uspešnu zaštitu. Stoga se za instaliranu električnu ogradu mora uzeti u obzir pet ključnih stavki: Stvorite najbolje moguće uzemljenje, svakodnevno proveravajte ograde - ne samo s ispitivačem napona, već i celi sistem, obratite pažnju na biljke i grane koje leže preko žica, kao i na žice koje se spuštaju na zemlju jer značajno smanjuju učinak. Iz istog razloga, vegetacija ispod žica ili mreže takođe mora biti što kraća.

Snagu punjenja baterije treba proveravati u redovnim intervalima. Odmah je zamenite ako je oslabila.

"Jednostavan je za postavljanje, a opet ovo je kompleksan, zaista složen sistem i sad smo tek zagrebali površinu", zaključuje Novaković.


Tagovi

Električni pastir Ograđivanje Adriano Hojnik Obrad Novaković Visoki-napon Messis Anita Pintar Vinko Kovačev Sistem zaštite Na šta paziti


Autorka

Željka Rački-Kristić

Više [+]

Željka je diplomirani agronom sa dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednik je portala Agroklub i donosi najnovije vesti iz sveta poljoprivrede!