Subvencije za gorivo naredne godine biće najmanje u obimu ovogodišnjih, ali se ratari mogu nadati i povećanju. Kad je reč o cenama nafte, dogovor zemalja izvoznica OPEK, o ograničenju proizvodnje sigurno neće dovesti do pojeftinjenja na svetskim berzama, a značajno pojeftinjenje dizela i dalje je u rukama države i akcizne politike koju sprovodi.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da je od uvođenja subvencija za gorivo u martu do sada iz trezora povučeno 1,9 milijardi dinara, odnosno sva predviđena sredstva. On je u izjavi za Agroklub rekao i da će pravo na regresirano gorivo poljoprivrednici u Srbiji imati i sledeće godine i to najmanje prema sadašnjem modelu subvencija.
"Poljoprivrednici se mogu nadati i većim sredstvima. Ipak, da li će do povećanja doći i u kom obimu biće poznato u oktobru, kada budu poznata sredstva u državnom budžetu sa kojima će resor poljoprivrede raspolagati naredne godine", rekao je Nedimović.
Podsetimo, posle sedam godina u martu su ponovo uvedene subvencije za gorivo. Prema važećem modelu subvencioniše se 60 litara dizela sa po 20 dinara. Pravo imaju aktivna poljoprivredna gazdinstva kojih je u Srbiji oko 360.000, a regresirano gorivo može se ostvariti za najviše 20 hektara.
Poljoprivrednici: Prava podrška bilo bi snižavanje cene akciza za dizel
Povratak subvencija za gorivo, u martu su pozdravili i poljoprivednici i stručnjaci, ali 20 dinara po litri ni izbliza nije dovoljno. Branislav Gulan, član Naučnog društva ekonomista Srbije za Agroklub ističe da srpski ratari sa podsticajima koje trenutno dobijaju ne mogu biti konkurentni. Gulan navodi da su ukupne subvencije po hektaru u Sloveniji 480 evra, da se u zemljama Evropske unije one kreću od 500 do 800 evra, te je lako zaključiti da srpski ratar sa oko 35 evra po hektaru koliko ukupno dobija od države njima ne može biti konkurentan.
Procena je, kako u autorskom tekstu za portal Makroekonomija, navodi Gulan da:
Kada je reč o kretanju cena na svetskom tržištu nakon dogovora koji je početkom jula postignut u Beču, potrošači verovatno nemaju mnogo razloga za optimizam. Naime, u sedištu organizacije zemalja izvoznica nafte OPEK, postignut je dogovor da mera smanjenja proizvodnje ostane na snazi do marta 2020. godine. Odluku da se dnevno ne crpi više od 1, 2 miliona barela podržale su i članice grupe OPEK+ među kojima je i Rusija, a tržištima nije trebalo dugo da odreaguju na ono što je u Beču potpisano.
Samo dan kasnije na međunarodnim berzama, uključujući i one u Sjedinjenim Američkim Državama, koje su se protivile tome da odluka o ograničenju proizvodnje ostane na snazi, cene su porasle za gotovo tri odsto. Barel sirove nafte prvi put od maja ponovo je prešao granicu od 60 dolara.
"Da bi poskupljenja i pojeftinjenja na svetskom tržitu stigla do naših pumpi potrebno je od dve nedelje do mesec i po dana, ali je cena sirove nafte samo jedan od faktora koji formiraju maloprodajne cene," kaže za Agroklub Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije. Poslednje nedelje juna prosečna cena dizela u Srbiji bila je 1,36 evra po litru, dok je taj prosek u 28 zemlja članica EU bio 1,28 evra po litru.
"Zašto je dizel kod nas bio za 10 dinara skuplji nego u Evropi, pitanje koje bi posebno trebalo da zabrine nadležne državne institucije koje određuju visinu dažbina," ističe Mićović i dodaje da su države te koje formiraju ključnu razliku u maloprodajnim cenama goriva.
"Primera radi prosečna kompanijska cena u Srbiji je veća za 0,05 evra po litri od iste te cene u Severnoj Makedoniji, dok su dažbine u Severnoj Makedoniji manje od naših za 0,34 evra po litri. To znači da kada bismo na naše kompanijske cene primenili njihove dažbine dizel bi bio jeftiniji za oko 40 dinara po litri," objašnjava Mićović.
Micović ocenjuje da je u Srbiji udeo akciza i poreza u ceni nafte i derivata vrlo visok, ali sredstva koja se prikupe usmerena su samo na ostvarivanje što većih fiskalnih prihoda.
Udruženje naftnih kompanija Srbije izradilo je Plan potpune revizije politike oporezivanja i nadaju se da su blizu dana kada će taj plan, pre svega Ministarstvo finansija, uzeti u razmatranje.
"U većini zemalja akcizna politike je instrument za sprovođenje politike zaštite životne sredine, saobraćaja, energetike, što nas tek čeka," ističe za Agroklub generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.
Tagovi
Autorka
