Najveći potrošač vode u Evropi je - poljoprivreda

Zagađenje, prekomerena upotreba i klimatske promene ozbiljno ugrožavaju otpornost vodenih resursa u Evropi. Prema izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) pod nazivom "Stanje voda u Evropi 2024: potreba za poboljšanjem otpornosti vodenih resursa", poljoprivreda predstavlja najznačajniji pritisak na površinske i podzemne vode.

Evropa nije na dobrom putu da ostvari ciljeve poboljšanja njihovog zdravlja, a prema pravilima EU-a, stoji u saopštenju EEA. Poljoprivreda, kao najveći potrošač vode u Europi, uzrokuje zagađenje zbog intenzivne upotrebe đubriva i pesticida, prema praćenju država članica. Bez promena u praksama, potražnja za navodnjavanjem u poljoprivredi verovatno će rasti s klimatskim promenama.

"Zdravlje evropskih voda nije dobro. One su suočene sa neviđenim nizom izazova koji ugrožavaju njihovu sigurnost", izjavila je u saopštenju izvršna direktorica EEA, Lina Ila-Mononen.

Prema Izveštaju, uprkos napretku, evropske vode i ekosistemi i dalje trpe zbog hemijskog zagađenja, uglavnom zbog termoelektrana na uglje i difuznog zagađenja đubrivima i pesticidima iz poljoprivrede. Degradacija staništa takođe je široko rasprostranjena.

Klimatske promene dodatno povećavaju pritisak na ovaj resurs, što otežava zaštitu ekosistema. Prema podacima država članica EU-a, samo 37  površinskih vodenih tela postiglo je "dobar" ili "visok" ekološki status, što je mjra zdravlja ovih ekosistema, prema Okvirnoj direktivi o vodama EU-a, dok je 29 odsto ostvarilo "dobar" hemijski status u razdoblju od 2015. do 2021.

Ograničen napredak do sada

"Moramo udvostručiti napore kako bismo obnovili zdravlje naših vrednih reka, jezera, obalnih voda i drugih vodnih tela i osigurali da ovaj vitalan resurs bude otporan i siguran za buduće generacije", objasnila je Ila-Mononen.

Mere država članica uspele su da zaustave dalje pogoršanje njihovog stanja, rešavanjem određenih hemijskih zagađenja i poboljšanjem uslova za neke vrste poput školjki i rakova, ali nije zabeležen sveukupni napredak od poslednjeg ciklusa praćenja.

Kada je reč o podzemnim vodama, one su u boljem stanju nego površinske, sa 77 odsto dobrog hemijskog statusa, a u pogledu snabdevanja, za 91 odsto podzemnih se smatra da su dobrog kvantitativnog statusa. One su, inače, ključan izvor pitke vode, pa su potrebne životnoj sredini, poljoprivredi i industriji. 

Šta donosi budućnost?

Uprkos tome, pesticidi i zagađenja đubrivima ostaju problem. Rok koji je postavila Okvirna direktiva o vodama EU-a za postizanje dobrog stanja površinskih i podzemnih bio je 2015. godina, a najkasnije do 2027. godine. Tenutnim tempom napretka, on neće biti ispunjen.

Kako navode u saopštenju, otpornost se u Evropi može poboljšati smanjenjem potrošnje i povećanjem efikasnosti u poljoprivredi, industriji i domaćinstvima. Postavljanje ciljeva za štednju i smanjenje potražnje moglo bi dovesti do konkretnih rezultata i olakšati praćenje napretka, a za bolje upravljanje potrebne su ažurirane informacije o količini i kvalitetu.

Pritisci na vodne resurse moraju se smanjiti, a zagađenje sprečiti prema ciljevima Akcijskog plana za nultu stopu zagađenja. Kratkoročno je potrebno smanjiti upotrebu i ispuštanje štetnih materija. Obnova reka, močvara i tresetišta može stvoriti zdravije ekosisteme koji osiguravaju kvalitetnu vodu, skladište ugljenik i ublažavaju učinke ekstremnih vremenskih prilika, zaključuju u saopštenju.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor