• Glad u svetu
  • 06.05.2020. 15:00

Nakon korona virusa sledi recesija: Milioni bi mogli da ostanu bez hrane

Ako ne bude pravovremenih i učinkovitih politika, rezultat korona virusa biće katastrofalan. Milioni ljudi pridružiće se onima koji već gladuju, a taj broj menjaće se u skladu s ozbiljnošću donosioca odluka, upozoravaju iz FAO-a.

Foto: JumpStory
  • 135
  • 7
  • 0

Osim zapanjujuće krize javnog zdravlja u skoro svim državama sveta, pred samim vratima je i ona ekonomska koja bi mogla da nanese veće dugoročne štete na koje neće ostati imune ni one najbogatije države, obavestila je Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

Iako je Međunarodni monetarni fond predviđao rast svetskog bruto domaćeg proizvoda za 3,3 odsto u 2020. godini, to se nažalost neće desiti, jer poslednji proračuni pokazuju da bi on mogao čak i da padne, i to za tri odsto. Međutim, to čak i nije ono najgore, kako tvrde, ako se stanje nastavi, prva velika recesija brzo će doći i to u najranjivije delove, najpre u subsaharsku Afriku u kojoj već sada gladuje oko četvrtina stanovništva.

Usporavanje ekonomije glavni uzročnik gladi

U izveštaju o bezbednosti hrane iz 2019. godine, analitičari FAO-a primetili su da je usporavanje ekonomije glavni razlog porasta gladi i neuhranjenosti u svetu, a u 65 od 77 zemalja koje su testirane od 2011. do 2017. godine podaci su se pokazali tačnim. U većini tih zemalja ili je došlo do recesije u određenom periodu ili su to bile države, čija je ekonomija oduvek bila na niskom nivou.

Poziv svetskih poljoprivrednih lidera: Sprečite porast broja gladnih

Kako bi se jasno mogao pratiti trend povećanja gladi u svetu, analitičari su napravili novi FAO pravilnik u kom su obradili podatke o snabdevanju, uvozu i izvozu još od 1995. godine.

"Ako nema pravovremenih i učinkovitih politika, rezultat korona virusa biće katastrofalan. Milioni ljudi pridružiće se onima koji već gladuju, a taj će se broj menjati u skladu s ozbiljnošću donosioca odluka. Broj stanovništva koji gladuje bi mogao da se smanji, ali i poveća sa 14 na 38, pa na kraju i na 80 miliona. Sve zavisi od kretanja bruto domaćeg proizvoda. Smanjenje gladi treba biti glavni prioritet svim državama sveta", rekao je zamenik direktora FAO-ovog odeljenja za ekonomski razvoj poljoprivrede, Marko V. Sančez.

Zaštititi lanac sanbdevanja hranom i promovisati socijalnu zaštitu

Kako trenutno sve zemlje razmišljaju više o javnom zdravlju nego o ekonomskoj krizi, FAO ih poziva da daju sve od sebe kako bi protok robe ostao neometan, jer se tako štiti lanac snabdevanja, ali i što je najbitnije, održava poljoprivredna proizvodnja.

"Gotovina i novčani transferi, nove kreditne linije za ključne učesnike u prehrambenim sistemima, sigurnosne mreže, podsticaj za dohodak, programi distribucije kao što su banke hrane treba da budu usmereni na najugroženije i najsiromašnije ljude", tvrde iz Organizacije.

Glumac Idris Elba: Hrane će nestati ako se farmerima zabrani rad

Usmeravanje javnih podsticajnih mera za jačanje pristupa hrani tokom pandemije takođe, nudi priliku za izgradnju trajnije otpornosti prehrambenih sistema kako bi se zaštitili od ekonomskih usporavanja i budućeg zastoja.

"Potrebna je međunarodna saradnja i pomoć kako bi se pomoglo najsiromašnijim i najugroženijim zemljama. Razvijene države resurse usmeravaju samo na sebe kako bi postigle željene ciljeve i tako povećavaju nejednakost u pristupu hrani, ali i borbi protiv recesije, što nije dobro. Kada bi svaka zemlja barem malo brige preusmerila i na ove siromašne, straha od nestašice ne bi bilo", poručuju iz FAO-a.


Tagovi

FAO Glad Recesija Ekonomija BDP Lanac snabdevanja hranom Afrika Nerazvijene zemlje


Autorka

Lucija Bencaric

Više [+]

Lucija je magistar agroekonomije. Voli da istražuje novosti u poljoprivredi.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Čista parcela bez korova je važan preduslov za kvalitetan rod. Prisustvo semena korova se na otkupnim mestima pri prijemu ne utvrđuje posebno, već se izražava kao ukupan sadržaj nečistoća. Pšenica je specifična kultura u kojoj je njihovo pr... Više [+]