• Zaštita od grada
  • 29.03.2019. 17:00

Nedovoljna briga o protivgradnoj zaštiti na jugu Srbije

Mada u našoj zemlji postoje modeli po kojima lokalne samouprave mogu da doplaćuju protivgradne strelce i nabavljaju rakete, većina opština na jugu Srbije to ne čini jer je to u nadležnosti RHMZ-a.

Foto: Bigstockphoto / Dreamfarmer
  • 46
  • 2
  • 0

Iako u Srbiji postoje modeli po kojima lokalne samouprave mogu da doplaćuju protivgradne strelce i nabavljaju rakete, većina opština na jugu to ne čini, zato što je to u nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Kako prenosi portal Južne vesti, u Pirotu ne izdvajaju novac za strelce. U Nišu nema podataka o tom problemu. Prokuplje će ove godine nabaviti rakete, a Leskovac je jedini grad koji finansira i kupovinu raketa i doplatu strelaca.

Sezona traje od aprila do oktobra

Nepostojanje radnog vremena u sezoni, koja traje od 15. aprila do 15. oktobra, kao i male nadoknade glavni su razlozi zbog kojeg većina protivgradnih stanica na jugu Srbije ne radi. Jedini izuzetak je Leskovac u kojem je aktivno 30 stanica. Kako objašnjava predsednik Udruženja građana "Strelci protivgradne zaštite Leskovac" - Žikica Marinković, posao je težak, ali ga on i njegove kolege obavljaju kako treba. Oni dežuraju 6 meseci i tada nemaju ograničeno radno vreme. U bilo koje doba dana, kada ih radarski centar pozove, oni izlaze na protivgradnu stanicu.

Leskovački protivgradni strelci dobijaju po 10.000 dinara

Prema procenama, njihovo područje posluje sa najmanje štete na poljima, a problem su prema Marinkovićevim rečima mala primanja zbog kojih ljudi ne žele da rade. On objašnjava da strelcima Grad Leskovac pomaže tako što finansira njihovo udruženje. Sa "platom" koju izdvaja RHMZ i onom iz gradske kase svaki strelac dobija oko 10.000 dinara mesečno, što je malo ali opet bolje nego što primaju strelci u ostalim delovima zemlje, a to je oko 4.000 dinara. Mada se lokalna samouprava na različite načine trudi da reši finansijsku situaciju, Žikica Marinković kaže da je problem to što Republika i dalje ne donosi Zakon za strelce protivgradne zaštite, čiji je predlog podnet još pre 2-3 godine.

Protivgradna zaštita veoma važna za leskovačke paore

S druge strane šef Odeljenja za privredu i poljoprivredu Boban Sokolović, kaže da je Grad Leskovac za ovu godinu nabavio 120 raketa, a osim toga je izdvojeno je i 4,5 miliona dinara za nadoknade za strelce. On dodaje da je planirana i nabavka opreme i rekonstrukcija protivgradnih stanica. Sokolović naglašava da je protivgradna zaštita veoma važna jer je na području tog grada poljoprivredna proizvodnja vrlo intenzivna. U predstojećem periodu će prema njegovim rečima biti sređene i stanice koje su u lošijem stanju, te nabavljena opremu nepogodna za njihov efikasan rad.

Grad lane u Leskovcu nije prouzrokovao veću štetu

Na teritoriji Leskovca dejstvuje 30 protvgradnih stanica sa po 2 strelca, a svaka će za početak imati po 10 raketa, tvrdi Boban Sokolović. Šteta od grada lane nije bila velika, računajući ukupno obradivo zemljište. Nastradale su male površine (oko 20 hektara), koje su zanemarljive ako se posmatra ukupna površina. Sokolović napominje da su pojedini poljoprivrednici pretrpeli štetu, ali strelci uspevaju da odbrane useve od grada. Inače, u prethodne 4 godine Grad Leskovac je nabavio 480 raketa, za šta je iz budžeta izdvojeno 17,3 miliona dinara.

Pirot ne može dodatno da stimuliše rad strelaca

U Gradskoj upravi Pirota objašnjavaju da zakonski ne mogu dodatno da stimulišu rad strelaca, te, uprkos tome što su ranije donirali strelce novcem iz budžeta, sada više to ne čine. Od 10 stanica, koje bi trebalo da "štite" useve u okolini Pirota, radi njih 8. Glavni razlog je premala naknada za strelce, koji ne žele da budu u stalnoj pripravnosti od 15. aprila do 15. oktobra za samo 4.000 dinara, koliko dobijaju iz republičkog budžeta.

Nepoznato koliko Piroćanci osiguravaju useve

U tamošnjoj Službi za poljoprivredu kažu da je Pirot dobio opomenu od budžetske inspekcije i Državne revizorske institucije. Pokušali su da problem reše na različite načine, ali svaki put su bili upozoreni zbog nenamenskog trošenja novca.  Prošle godine u Pirotu i okolini nije bilo veće štete od grada, a zbog problema sa bazom podataka, trenutno se ne zna broj korisnika koji osiguravaju svoje useve.

Prokuplje lane pretrpelo ozbiljnu štetu od grada

Prokuplje je ove godine ipak obezbedilo 200.000 dinara za nabavku protivgradne zaštite i rad stanica. Zaštita useva je za taj kraj veoma je važna, smatraju poljoprivredni proizvođači, posebno ako se u obzir uzme činjenica da 70% stanovništva na neki način živi od poljoprivrede. Uz konstataciju da ne želi da krši zakon prokupačka gradska opština jedina je od desetak lokalnih samouprava koje pokriva Radarski centar u Kruševcu, koja prethodnih godina nije obezbeđivala i izdvajala dodatni novac za rad protivgradnih stanica na njenoj teritoriji, pa je u prošloj godini, od 20-ak, samo 7 bilo u funkciji. Prema tvrdnjama poljoprivrednika šteta izazvana gradom je tokom 2017. i 2018. godine višestruko premašila iznos koji je trebalo izdvojiti za rad protivgradnih strelaca.

Nepoznat broj raketa u niškom okrugu

Za sada još nema zvaničnih podataka o tome koliko će raketa biti na raspolaganju protivgradnim stelcima na području Niša, kao ni koliko će stanica od ukupno 13 biti aktivno. Sekretar niškog Sekretarijata za poljoprivredu Saša Stoiljković kaže da je oktobra 2018. godine nabavljena određena količina raketa koje su nakon toga predate kao donacija Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije koji je nadležan za sprovođenje odbrane od grada.

Lane za rakete potrošeno 1,4 miliona dinara

Tada je nabavljeno 38 raketa. Ukupna vrednost tendera bila je 1,4 miliona dinara. Stoiljković tvrdi da su te rakete upravo kupljene za ovu sezonu zaštite od gradonosnih oblaka, a koliko će ih tačno biti on nema informaciju jer se tek na početku sezone daju podaci o tome koliko će ih biti namenjeno za stanice u Nišu.


Izvori

Južne vesti


Tagovi

Grad Voće Voćarstvo Zaštita Južna Srbija Leskovac Niš Pirot Prokuplje Žikica Marinković Boban Sokolović


Autor

Marinko Tica

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.