• Bezbednost hrane
  • 28.04.2016. 09:00

Neophodna stroža kontrola hrane

Verovatno da ste se zapitali da li je organsko - organsko? Deo odgovora možete naći u ovom članku.

  • 898
  • 676
  • 0

Bezbednost hrane je u fokusu javnosti godinama, da ne kažem decenijama. Iz ministarstava poljoprivrede nas godinama ubeđuju da konzumiramo zdravstveno bezbednu hranu, a pri hvalospevima je najagilnija još aktuelna ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković koja je nedavno izjavila: "Naši građani, ali i strani turisti u Srbiji jedu, ne samo najukusniju, već i zdravu i bezbednu hranu. Naši proizvođači u svet izvoze apsolutno bezbedne i najkvalitetnije proizvode."

Izjave ovog tipa, bez odsustva kritike, više priliče režimima severnokorejskog tipa nego Evropi. Optimizam ministarke poljoprivrede Bogosavljević Bošković ne dele baš svi. Naročito ne oni koji ispituju šta sve u njoj ima. Kada se govori o bezbednosti građane najviše interesuje ostatak pesticida u hrani. U javnosti se o tom pitanju uglavnom mogu čuti paušalne i često zlonamerne izjave. Dobro je da ima i institucija sa jakim argumentima koji su plod precizne analize.

Kako se utvrđuju ostaci pesticida u hrani?

Savremena-kontrola hrane
Uređaji za kontrolu hrane

su sve savremeniji

Dakle, laboratorija Abioteh fakulteta Zaštite životne sredine univerziteta Educons 2008. godine je akreditovana i ovlašćena od Ministarstva poljoprivrede za određivanje genetički modifikovanih organizama u hrani, metala i ostataka pesticida. Redovna profesorka i dekanka fakulteta Zaštite životne sredine Mirjana Pucarević pojašnjava kako utvrđuju ostatke pesticida u hrani.

"Mi uzorke voća i povrća uzimamo na različite načine. Sa granice. Sa lokalnog tržišta. Određeni broj uzoraka pripada internom monitoringu koji finansira uprava za zaštitu bilja. Sprovodimo i istraživanja ostataka pesticida u povrću koje nam je finansirala gradska uprava za životnu sredinu Novog Sada. Opšti rezultat istraživanja je da tih ostataka ipak ima. Tečno maseno-maseni hromatograf je uređaj koji koristimo za određivanje ostataka pesticida u hrani. On može istovremeno da odredi i do 400 jedinjenja u jednoj analizi. Ima vrlo visoku efikasnost određivanja i potvrdu identiteta jedinjenja. Danas je najvažnije da vi potvrdite poverenje u rezultat", kaže Pucarević.

Hrani koju svakodnevno unosimo prete razne opasnosti poput bioloških, hemijskih, fizičkih kao i alergena. Zato odgovornost leži na svim učesnicima u lancu od njive do trpeze. Stručnjaci stoga poljoprivredno-privrednim subjektima savetuju da sertifikuju proizvodnju, a potrošačima da pažljivo čitaju deklaraciju na prehrambenim proizvodima.

Ostaci pesticida u organskim proizvodima?

Mirjana Pucarević nam otkriva i poreklo pesticida u analiziranoj hrani. Uz to, vrlo je zanimljivo da čujemo da li deklarativno organski proizvedena hrana činjenično to i jeste. "Ti ostatci pesticida mogu da budu različitog porekla. Evo, recimo, ostaci pesticida u povrću organskog porekla. Svi znamo da su organski proizvodi stogo kontrolisani bez upotrebe hemikalija. Mi smo u tim našim istraživanjima ipak našli ostatke pesticida i to u krtolastom povrću - šargarepi, krompiru i kelerabi. To znači da je to krtolasto povrće iz zemljišta usvojilo pesticide. To je jedan nedostatak našeg pravilnika o organskoj proizvodnji. Posledica je da mi možemo imati ostatke pesticida u zemljištu i baviti se organskom proizvodnjom što znači da zemljište niko ne proverava. A ti pesticidi su upravo oni koji su zabranjeni pre 30 do 40 godina zbog toga što su perzistentni, odnosno stabilni. Oni se i danas nalaze u zemljištu i mogu da migriraju iz zemljišta u proizvode. Te koncentrace su zaista male, ali su i dozvoljene zaista male. Dozvoljen sadržaj je na nivou limita detekcije. A uređaji su sve savremeniji i limit detekcije je sve niži. To ne znači da je povišen sadržaj i toksična doza. Ako je dozvoljeno 0,1 a mi nađemo da je 0,15 ja moram da napišem da je preko, ali je to zaista malo", kaže Pucarević.

Trebamo rigorozniju kontrolu hrane

Nešto povećane koncentracije neželjenih materija u hrani pojedinačno nisu problematične, ali problem je kada se one tako povišene godinama unose u organizam, a naročito mogu biti štetne u sadejstvu sa drugim materijama. Sve to proučava savremena nauka. Mirjana Pucarević ukazuje na to da kontrola hrane na našem tržištu mora da bude rigoroznija. "O bezbednosti hrane bi trebalo da brine Ministarstvo poljoprivrede jer ono za to ima odvojen novac. Tačno se zna koliko bi godišnje trebalo da bude uzoraka. To mora da se radi kontinualno. Da proizvođači znaju da će se njihov proizvod kontrolisati barem jednom ili dva puta godišnje. Tada bi proizvođač više računa vodio o karenci, dozi i pazio bi na to da ne upotrebljava nedozvoljena sredstva", objašnjava naša sagovrnica.

Uvek je dobro čuti više stručnih mišljenja na određenu temu. Do sličnih podataka došla je i profesorka Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu Vera Katić. "Od bioloških opasnosti u hrani se javljaju bakterije i virusi, od hemijskih jedinjenja ostatci veterinarskih lekova, pesticida i posebna grupa alergena na koje je osetljiva sve veća grupa potrošača", kaže Vera Katić.

Što više sertifikata - hrana bezbednija

Potrošačima se savetuje da pažljivo čitaju deklaraciju, a da u izboru namirnica prioritet daju onim koje poseduju više sertifikata bezbednosti. Narodski rečeno što više sertifikata - hrana bezbednija. Najbolji način za izbegavanje neželjenih pojava u vezi s hranom su testiranje, sertifikacija i verifikacija bezbednosti hrane ovlašćenih sertifikacionih kuća uz saradnju sa inspekcijama. Ne zaboravimo, hrani koju svakodnevno unosimo prete bakterije, virusi, ostaci veterinarskih lekova poput antibiotika i antiparazitika, sve grupe pesticida - herbicidi, insekticidi, fungicidi, limacidi, rodenticidi, zatim hemikalije poput teških metala, radionukleotida, fizičkih primesa i na kraju alergena. Zato vodite računa čime se hranite.


Tagovi

Mirjana Pucarević Vera Katić Edukons Bezbednost Hrane Pesticidi Organska hrana Sertifikacija proizvodnje Kontrola hrane Hromatograf GMO Analiza hrane


Autor

Đorđe Simović

Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi