(Ne)plodno zemljište Srbije: Koje su mere popravke?

Danas, 5. decembra, obeležava se Svetski dan zemljišta, ustanovljen 2013. godine od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Kao dinamičan sistem sa gasovitom, tečnom i čvrstom (organskom i mineralnom) fazom, zemljište ima "zadatak" da biljci obezbedi dovoljno vode i vazduha, ali i hraniva da bi mogla da postigne svoj genetski potencijal. Zato, u eri gde se ratovi vode zarad dostupnosti hrane, pitanje zemljišta dobija sve veći značaj, ne samo u svetu, već i kod nas. 

"Najčešće se pitanje plodnosti svodi na to da li zemlja ima dovoljno humusa, NPK elemenata, kakva je pH vrednost. Mi to pratimo već duži niz godina kroz različite projekte. Generalno, naša zemljišta su pod velikim pritiskom, različitih degradacionih procesa i pretnji. Postoje antropogeni - pod uticajem čoveka i prirodni, poput zaslanjivanja ili zakišeljavanje, koji dodatno mogu biti pogoršani dejstvom čoveka", objašnjava predsednik Srpskog društva za proučavanje zemljišta i pedolog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo - instituta od nacionalnog značaja dr Jovica Vasin i dodaje da zauzimanje zemljišta za izgradnju urbanih naselja i puteva predstavlja sve veću pretnju.

Kako se uzima uzorak zemljišta za analizu?

"Moramo da imamo agrarnu politiku i stav države, šta je njoj najbitnije i šta je nama glavni resurs? Ja mislim da su to ipak zemljište i poljoprivreda."

Ispod tri odsto sadržaj humusa

Antropogeno je i zagađenje zemljište koje uzima maha, sve većom primenom agro plastičnih folija u poljoprivredi, neadekvatnim odlaganjem ambalaže pesticida i nepravilnom primenom đubriva, ističe viši naučni saradnik na Institutu dr Stanko Milić. Šta je najveća pretnja zemljištu, najviše zavisi od lokaliteta, tamo gde je najizraženije zagađenje - to je najveći faktor, ali generalno odgovor je u opadanju sadržaja organske materije.

"Nivo humusa konstantno pada. Prošle godine kad smo računali prosečnu vrednost za Vojvodinu - bila je ispod tri odsto. Degradacija se odnosi na sva zemljišta, ali u severnoj pokrajini prirodno najkvalitetnija su u južnoj Bačkoj, potez kod Srbobrana, deo ispod Fruške gore - Sremska lesna zaravan. U Banatu je raznolika situacija. Međutim, što se tiče poljoprivredne proizvodnje, uz dovoljno znanja i uz interakciju nauke i poljoprivrednika, svako zemljište može dati vrlo dobre rezultate", ističe Vasin.

U zavisnosti šta je problem, definišu se mere popravke.

"Ako kažemo da je najzastupljeniji degradacioni proces opadanja organske materije najzastupljeniji, onda je tu mera đubrenje organskim đubrivom", navodi naš sagovornik i dodaje da je u Srbiji veliki problem pad broja stoke, te imamo sedam puta manje stajnjaka nego što je potrebno za đubrenje.

Sideracija i obrada bez obrade

Ali, Institut predlaže alternative poput materijala koji mogu da se kompostiraju, na primer iz pivarske industrije, industrije šećera, lekovitog bilja i drugo. 

Postoje i mere dugoročnog efekta koje se naši proizvođači ne primenjuju često, a koje mogu značajno doprineti popravci osnovnog poljoprivrednog resursa.

"To je na primer - sideracija, zelenišno đubrenje. U pitanju su biljke koje daju veliku biljnu masu u kratkom vremenskom periodu, poput leguminoza bogate azotom, a koje se zaoravaju", kaže Vasin i otkriva da naši poljoprivrednici izbegavaju ovo đubrivo zbog troška goriva i semena, zauzimanje površina, a ne daje direktna tržišni proizvod. Naš seljak je ekonomski osiromašen, da on ne može da razmišlja o dugoročnim efektima. Šta je sa "no-till" (obrada bez obrade) pristupom zemljištu, upitali smo.

"To su, za sada neki pionirski zahvati u Vojvodini, ali nove tehnologije (mehanizacija) i ulagače semena i đubriva su značajno doprinele tome da takva obrada ima smisla, pogotovo u odnosu na zemljište. Ne može da se primeni za sve biljne vrste, ali ne narušava zemljište, pa čitav živi sve raste u njemu. Povratni efekti se dobijaju posle pet do sedam godina. Pored no-till-a, postoji i konzervacijska obrada", daje primer Milić i dodaje da su sve dostupnije mašine za ovakvu vrstu obrade.

Osnovna i dodatna analiza

Jedina referentna laboratorija za ispitivanje zemljišta u Srbiji nalazi se na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, a koja postoji od osnivanja Instituta - 1938. godine, do polovine prošle decenije procenila je preko 200.000 uzoraka iz cele države.

"Poljoprivrednici bi najviše voleli da imaju šablon, da im neko kaže - "radite tako", ali nema šablona. Potrebna je saradnja sa naukom da bi se došlo do rezultata. Mi nemamo istoriju polja Srbije, te kad dobijemo uzorak, nemamo pozadinu tog zemljišta, šta se na njemu i kako primenjivalo. Još uvek je mnogo proizvođača koji ne rade ni osnovnu analizu zemljišta, iako su po zakonu obavezni da je rade svake pete godine", objašnjava Vasin.

Milić dodaje da postoje dodatne analize koje otkrivaju fizičke i biološke parametre zemljišta, a za koje poljoprivrednici nisu zainteresovani, jer predstavljaju dodatni trošak.

"Mehanički sastav, struktura zemljišta, zapreminska masa, kapacitet apsorcije, sadržaj mikroelemenata...", najbraja Vasin i dodaje da je to malo ulaganje u odnosu na to koliko se dobije. Ali, ističe da je neophodno plansko ulaganje u ovaj resurs i podrška na državnom nivou.

_{Naslovna fotografija: Đorđe Lalić/Julijana Kuzmić}