Niz mera za bolje stanje poljoprivrede

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine, Snežana Bogosavljević Bošković juče je na 15. Ekonomskom samitu Republike Srbije konstatovala da poljoprivreda i prehrambena industrija predstavljaju izuzetno značajne oblasti i razvojnu šansu za unapređenje privrede Republike Srbije i da je agrobiznis sektor atraktivan kako za domaće, tako i za strane investitore.

Izvanredni uslovi za poljoprivrednu proizvodnju

Ministarka smatra da Republika Srbija ima izvanredne uslove za poljoprivrednu proizvodnju koji se ogledaju u kvalitetnom zemljištu, povoljnim klimatskim uslovima, stručno osposobljenom kadru i vrednim ljudima, navodeći činjenicu da je poljoprivredni sektor jedan od retkih privrednih sektora koji godinama beleži suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, a prošle godine, uprkos nezapamćenim poplavama, Srbija je zabeležila suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od preko milijardu evra.

Ima i prostora za napredak

Ali, naravno prostora za napredak ima. Problem je što srpsku poljoprivredu još uvek karakteriše izvoz sirovina ili proizvoda niskog stepena obrade, što u budućem periodu predstavlja zadatak da se uspostavljanjem savremenih prerađivačkih kapaciteta Srbija svrsta u red razvijenih zemalja sa visokim procentom izvoza prerađenih proizvoda, smatra ministarka, dodajući da je osim nastavka poboljšanja kvaliteta srpskih proizvoda, važno raditi i na povećanju proizvedenih količina.

Bogosavljević Bošković je istakla da, s obzirom na veliki broj malih gazdinstava, srpski agrar ima potrebu za uspostavljanjem udruženja poljoprivrednih proizvođača, čime bi se omogućila povoljnija nabavka repromaterijala, objedinjena prodaja veće količine proizvoda, zajednička prerada i pakovanje proizvoda, a da se veliki potencijal Srbije nalazi i u izradi proizvoda sa dodatom vrednošću, kao što su organski proizvodi. Kao oblast od posebne važnosti izdvojila je i transfer znanja za razvoj srpskog agrara.

IPARD-om do konkurentnosti

Ovom prilikom ministarka je istakla da Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine sprovodi niz aktivnosti, projekata i programa, koji će doprineti poboljšanju uslova poslovanja i kreiranju boljeg poslovnog ambijenta u poljoprivrednom sektoru, te dodala: "Usvajanje IPARD programa i uspostavljanje IPARD strukture omogući će našim poljoprivrednicima korišćenje predpristupnih fondova Evropske unije, što bi trebalo značajno da doprinese unapređenju konkurentnosti domaće poljoprivredne proizvodnje. Takođe, realizuju se aktivnosti na jačanju sistema kvaliteta i bezbednosti hrane kroz uspostavljanje Nacionalne referentne laboratorije, kao i aktivnosti harmonizacije domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije, a sve u cilju poboljšanja položaja naših poljoprivrednih proizvođača, unapređenju njegove proizvodnje i blagovremenom prilagođavanju srpske poljoprivrede zahtevima Evropske unije".

Na samitu je pažnja posvećena i problemu zaštite životne sredine, čije je rešavanje postalo neizbežan deo međunarodnih, regionalnih i nacionalnih agendi današnjice. Kako kaže ministarka, resorno ministarstvo potpuno podržava koncept tzv. zelene ekonomije, koja je kao instrument održivog razvoja zasnovana na efikasnom korišćenju relativno čiste energije dobijene iz različitih obnovljivih izvora, na reciklaži i adekvatnom upravljanju otpadom, kao i na organskoj poljoprivredi.

Procenjuje se da će ukupni troškovi ispunjavanja svih pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine do 2030. godine biti oko 10,6 milijardi evra, od čega su najzahtevniji sektor za vode, otpad i sektor industrijskog zagađenja