Šta je to što odlikuje specijalni rezervat prirode "Doline kod Padine" i kako može pomoći poljoprivrednicima da uštede?
Zaštićena prirodna dobra su izuzetno značajna za našu zemlju. Od najninižnih kategorija zaštite pa sve do onih najviših, ova prirodna obeležja čuvaju neizmerna bogatstva živog sveta Srbije - od različitih vrsta biljaka i životinja koje se mogu naći samo na tim mestima i nigde drugde na svetu (tzv. endemiti) do očuvanih predela.
U septembru ove godine u Novom Sadu javnosti je prvi put predstavljen novi Specijalni rezevat prirode (SRP) "Doline kod Padine". Prirodno dobro se nalazi u opštini Kovačica, nedaleko naselja Padina na lesnom platou Banatske lesne zaravni blizu Deliblatske peščare. U pitanju su dve lesne doline, tačnije ostaci nekadašnjeg kompleksa lesnih dolina koje su karakteristične za ovo područje.
"Pokrajinski Zavod za zaštitu prirode (PZZP) je zajedno sa spoljnjim saradnicima od 2019. do 2021. godine vodio istraživanja gde je popisana flora i fauna pomenutih dolina. Rezultatima se došlo do zaključka da je na površini od 128,52 ha registrovano zvanično 224 biljaka, 86 vrsta ptica i 20 vrsta sisara", kažu iz udruženja Ekološki pokret Padina (EKOP) koji je i inicirao saradnju sa PZZP-om, a čiji su članovi pomogli u izradi studije ovog priodnog dobra svojim podacima sa terena.
"Posebno je važno napomenuti da je od celokupnog broja od 86 registrovanih vrsta ptica, čak 78 odsto čitavog spiska predstavljaju ptice koje su strogo zaštićene u Srbiji i a neke od njih se nalaze na evropskim ali i svetskim Crvenim listama ugroženosti životinja", skreću pažnju iz EKOP-a i dodaju da je ova Doline zbog svoje jedinstvene pozicije može značajno doprineti kvalitetu agroekositema kojima je okružen.
Ono po čemu je ovo zaštićeno prirodno dobro specifično je to što se nalazi između njiva u kraju u kojem je izraženo, pre svega, klasično ratarstvo. Dve doline koje ulaze u sastav SRP-a su Dolina Alaša (veća) i Višnjičkova (manja) karakteristične su po tome što se pružaju u dužinu a ne u širinu, naslanjajući se tako na veliki broj parcela. Kako čitaocima objašnjavaju EKOP-ovci naglašavajući da je to izuzetno važno zbog ptica grabljivica koje se gnezde po obroncima obeju dolina.
"Ptice grabljivice poput običnih vetuški i mišara koje spadaju u dnevne grabljivice love glodare koje pričinjavaju velike štete ratarima, sprovodeći tako prirodnu kontrolu populacija ovih štetočina, pogotovo u zimskom periodu kada je vegetacija minimalna što ovim pticama omoguvaća bolju preglednost i nesmetano osmatranje terena", objašnjava prirodnjak iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Slobodan Knežević.
"Kako bi učinak ptica grabljivica bio što efikasniji, ratarima savetujem postavljanje nekoliko T-stajalica na svoje parcele, na krajeve gde neće smetati mehanizaciji ali i po sredini jer vetruške i mišari ali i ostale ptice grabljivice imaju određeni domet što se tiče vida. Što više T-stajalica, više pohvatanih glodara", kaže Knežević pojašnjavajući da su to zapravo drveni stubovi visoki dva do tri metra visoki jer ukoliko su stajalice niže, ptice grabljivice mogu uloviti šakali.
Gornji kraj je u obliku slova T kako bi ptica mogla na njega da sleti. Preporučuje se da taj gornji krak bude nešto tanji kako bi ptice mogle da ga obuhvate kandžama.
"Važno je da te stajalice mogu stabilno da se zabodu u zemlju, ali i da se lako mogu skloniti kada je to potrebno. Razlog zbog čega poljoprivrednicima preporučujem ovu praksu je taj što među našim njivama praktično i nema drveća sa kojih ove ptice prirodno nadgledaju ravnicu. Posebno ih preporučujem ljudima koji imaju lucerišta", kaže ovaj zaljubljenik u ptice, ohrabrujući naše domaćine da ovim pticama pomognu jer je u svom dugogodišnjem iskustvu posvedočio pozitivnim primerima ove prakse kod nas ali i u Evropi.
"Ovakvim načinom kontrole populacija glodara, smanjuje se zagađivanje raznim otrovima za sitne sisare, a u naše agroekosisteme se uvode izuzetno korisne vrste koje patroliraju nebom kada mi to ne možemo, 24/7 tokom cele godine - danju i noću", zaključuje Knežević dodajući za kraj da pomenute stajalice ne bi koristili samo mišari i vetruške već i sove, utine i kukuvije, koje bi tu lovile noću.
Foto prilog
Tagovi
Autorka