Najnovija veza Kine sa evropskim gradovima ostvarena je pripajanjem kineske železničke mreže na rusku transsibirsku železničku prugu, koja preko sibirskih nepregelednih prostranstava povezuje Daleki istok sa Evropom.
Na železničku stanicu u istočnom Londonu u sredu je nakon 18 dana putovanja i pređenih 12.000 kilometara stigla železnička kompozicija. Ona je krenula iz mesta Ivu (Yiwu) na istoku Kine sa 68 kontejnera sa raznim kineskim proizvodima široke potrošnje, vrednim četiri miliona funti.
Kompozicija je preko teritorija Kazahstana, Belorusije, Poljske, Nemačke, Belgije i Francuske i kroz tunel ispod Lamanša došla do istočnolondonske stanice. Za sada je predviđeno da će u London iz Kine dolaziti jedna kompozicija nedeljno i za to vreme će se videti ima li potrebe za češćim dolaskom kompozicija.
Ovim su Kinezi otvorili još jednu direktnu železničku vezu Kine i evropskih gradova, jer je do sada takva veza postojala sa Španijom, Nemačkom, Poljskom Češkom, Belorusijom i Rusijom, odakle se roba dalje slala u evropske i zapadnoazijske gradove. To je deo plana kineskih vlasti, pokrenutog 2013. godine, za otvaranje novog "puta svile" zbog jačanja ekonomskih i trgovinskih veza Kine, istočne Azije, Rusije i Evrope.
Najnovija veza Kine sa evropskim gradovima ostvarena je pripajanjem kineske železničke mreže na rusku transsibirsku železničku prugu, koja preko sibirskih nepregelednih prostranstava povezuje Daleki istok sa Evropom. Od ovoga će koristi imati i Rusija, koja u 2016. godini beleži porast tranzitnog prometa i prevoza robe železnicom za 36%, saznaje "Russia Beyond the Headlines" (RBTH).
Stručnjaci se slažu kako je prevoz kontejnera brodovima jeftiniji, ali železnicom se brže dolaze do odredišta, budući da brodom kontejneri putuju 30 do 45 dana. Prednost kontejnerskih brodova je što odjednom prevoze 20.000 TEU (TEU je orijentacijska jedinica kapaciteta kontejnera dužine 6,1 m i širine 2,44 m), dok železnička kompozicija prevozi odjednom 200 TEU.
"Danas se preko 3% tereta u robnom prometu Kine i Evrope prevozi preko Rusije i Kazahstana" rekao je za RBTH Aleksej Bezborodov, generalni direktor istraživačke agencije "InfraNews", dodajući kako je taj procenat u stalnom porastu.
Zbog povećanja obima prevoza robe železnicom, kineske vlasti su 2015. godine otvorile železničku liniju prema Evropi, koja zaobilazi Rusiju. Put nazvan "Svileni vetar" ide preko Kazahstana, Azerbajdžana, Gruzije i Turske. Plan je da se do 2020. godine tim putem u Tursku i Evropu dopremi 300- 400 hiljada kontejnera.
Evropski stručnjaci vide preko ove dve železničke linije mogućnost izvoza roba iz zemalja EU u Kinu, jer je najveći trgovinski partner Kine Evropska unija, posebno Nemačka i Francuska. Neke zemlje do kojih od ranije dolazi kineska roba železnicom, poput Španije, u Kinu istim putem izvoze vino i maslinovo ulje.
Foto: Facebook / RussiaExperience
Autor
