Nutrije se šire Evropom - slabe rečne nasipe i uništavaju useve

Invazivne vrste su veliki svetski problem, a među 100 najčešćih svoje mesto je pronašla nutrija Myocastor coypus koja vodi poreklo iz Južne Amerike. Poznata je i pod nazivima, barska nutrija, mišji dabar.

Ovaj krupni glodar uzgajao se na farmama zbog krzna i mesa. Životinje koje su pobegle iz farmi su se naselile u evropski biosistem gde predstavljaju pravu pretnju po domaći ekosistem. Naseljavaju potoke, reke, jezera, močvare.

Veliki glodar

Svojim izgledom nutrije podsećaju na ogromne štakore. Dužina tela s glavom varira od 36 do 65 centimetara, dok je rep dug od 25 do 35 cm. Odrasle jedinke mogu težiti između četiri i devet kilograma. Imaju plivajuće kožice između prstiju na zadnjim nogama. Krzno je smeđe. Prepoznaje se po narandžastim sekutićima.

Hrane se vodenom vegetacijom, travama, trskom, zeljastim i korenastim povrćem, šećernom repom, detelinom, lucerkom. Odlični su plivači i ronioci.

U toku godine nekoliko puta se legu. Ženke dostižu polnu zrelost s tri do osam meseci, a mužjaci između četiri i 10. U jednom leglu može biti između dvoje i devet mladunaca. U divljini žive do četiri godine, a na farmama šest do osam. Love ih lasice, psi, sove, jastrebovi, mačke, kune.

Opasna invazivna vrsta

Najveća opasnost od nutrija dolazi zbog njihovog načina života. Zbog potrage za hranom uništavaju vodenu vegetaciju i poljoprivredne useve.

Ipak, najveća opasnost dolazi zbog kopanja nasipa i pravljenja gnezda čime narušavaju njihovu stabilnost i povećavaju opasnost od poplava, uništavaju kanale. Odgovorne su za potkopavanje mostova i njihovo urušavanje. Uništava staništa autohtonih životinja, posebno ptica i riba.

U Srbiji se rasprostranjenost veže za Dunav, a zabeležene su pojave nutrija na području grada Beograda. Prisutne su na ušću Velike Morave, zatim na Mlavi, Peku, ali i drugim vodenim tokovima.

Sada je ova životinja naselila veći deo Evrope. U Hrvatskoj obitava u slivu Dunava kao i reke Mirne u Istri. Odatle se šire na druge reke i potoke koji se u njih ulivaju. Prvi put je zabeležena još davne 1936. godine u Međimurju, a do danas se odomaćila i može se videti u gradskim sredinama kroz koje protiču reke ili su u blizini rečnih površina.

U Bosni i Hercegovini je primećena na području Save odakle se širi na njene pritoke. Lovci iz Kozarske Dubice su 2007. godine ulovili nutriju na području Une, a od tada je zabeleženo njeno prisustvo i na drugim pritokama Save.

U Evropi najveću štetu pravi u Italiji. Iz Ministarstva za zaštitu okoline Piero Đenovesi, naveo je da ovu zemlju štete od nutrija koštaju četiri miliona evra.