• Podrivanje zemljišta
  • 09.11.2019. 10:00

Obrada baštenskog zemljišta: Kako rešiti problem "plužnog đona"?!

Kako uraditi osnovnu obradu na malim površinama, baštama koje su i najzastupljenije u proizvodnji povrća?!

Foto: Depositphotos/Photozirka
  • 1.614
  • 81
  • 0

Veliki je problem kada se ore traktorima na malim površinama zato što se tako zemljište gazi, sabija, smanjuje se rastojanje između čestica zemljišta. Usitnjeno i razbijeno zemljište se taloži u podorničnom sloju i tako počinje formiranje "plužnog đona" (vodonepropusni podornični sloj zemljišta koji se formira većinom usled gaženja poljoprivredne mehanizacije). On sprečava ili usporava prirodno kretanje vode u dublje slojeve gde se akumulira za korišćenje u nepovoljnim vremenskim uslovima kada imamo manjak padavina.

Koren gajene biljke ne može pravilno da se razvija. Često su oblik i veličina korena neodgovarajući za gajenu biljku, a i kretanje vazduha je smanjeno. Sve to utiče na smanjenje prinosa. Treba uvek, kada se formira, "razbiti" ili "podriti" plužni đon. Za to čak postoje i posebna oruđa, podrivači.

Jesenja obrada zemljišta u vinogradu

Bez stajskog đubriva nema kvalitetnog prinosa u bašti 

Prisustvo plužnog đona prepoznajemo pri samom oranju.  Odnosno, to je usijanost zemljišta, ono prosto sija, mogu se videti tamnije trake u proleće na pooranom zemljištu kao i pojava vodenih ogledala.

Zbog svih ovih razloga naši baštovani na manjim površinama bi trebali po uklanjanju zaostalih biljnih ostataka, da rasporede pravilno po površini dobro zgorelo stajsko i mineralno kompleksno đubrivo i tako ga unose u zemljište. Preporuka je da se uradi agrohemijska analiza i da se količine đubriva upotrebe po dobijenoj preporuci. Samo to je pravi način za uštedu i pravilnu primenu đubriva.

Zanimljivo je da naši mali baštovani sve manje koriste stajsko đubrivo (verovatno što ga nema dovoljno u ponudi), a bez njega nema visokog, sigurnog i kvalitetnog prinosa u bašti. Stajnjak povećava voluminoznost zemljišta, povećava količinu prihvaćene i sačuvane vlage, poboljšava i povećava mikrobiološku aktivnost u zemljištu i popravlja temperaturu i još mnogo toga. Osnovnu obradu treba uraditi bar početkom novembra kako bi zemljište prihvatilo i sprovelo u dublje sloveje što veću količinu vlage, koja se skupi u toku kasne jeseni, zime i ranog proleća.

Izbegavati primenu teških poljoprivrednih mašina na malim površinama

Savet je da se na manjim površinama za obradu zemljišta koriste freze - motokultivatori. Može se javiti problem ako su u bašti jako prisutni rizomski korovi. U tom slučaju obavezno koristiti savete stručnog lica za zaštitu bilja kako bi se bašta oslobodila njihovog prisustva. Za istu namenu i male površine mogu se koristiti posebne vile za obradu zemljišta i tada treba pokupiti i sav korov sa korenom - rizomom. Takođe, se može koristiti i ašov za takozvano riljanje. To je odličan način obrade zemljišta za bašte i ko god može treba ga koristiti za tu namenu, pojašnjava Miloš Nikoletić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije. 

Sve u svemu izbegavajte primenu teških poljoprivrednih mašina na malim površinama, krenite na vreme i sve će se stići, bitno je da ne doprinesete formiranju plužnog đona. 


Izvori

Poljoprivredna stručna služba Srbije


Tagovi

Obrada zemljišta Plužni đon Stajsko đubrivo Motokultivator Mehanizacija Miloš Nikoletić