• Podrivanje zemljišta
  • 09.11.2019. 10:00

Obrada baštenskog zemljišta: Kako rešiti problem "plužnog đona"?!

Kako uraditi osnovnu obradu na malim površinama, baštama koje su i najzastupljenije u proizvodnji povrća?!

Foto: Depositphotos/Photozirka
  • 1.380
  • 69
  • 0

Veliki je problem kada se ore traktorima na malim površinama zato što se tako zemljište gazi, sabija, smanjuje se rastojanje između čestica zemljišta. Usitnjeno i razbijeno zemljište se taloži u podorničnom sloju i tako počinje formiranje "plužnog đona" (vodonepropusni podornični sloj zemljišta koji se formira većinom usled gaženja poljoprivredne mehanizacije). On sprečava ili usporava prirodno kretanje vode u dublje slojeve gde se akumulira za korišćenje u nepovoljnim vremenskim uslovima kada imamo manjak padavina.

Koren gajene biljke ne može pravilno da se razvija. Često su oblik i veličina korena neodgovarajući za gajenu biljku, a i kretanje vazduha je smanjeno. Sve to utiče na smanjenje prinosa. Treba uvek, kada se formira, "razbiti" ili "podriti" plužni đon. Za to čak postoje i posebna oruđa, podrivači.

Jesenja obrada zemljišta u vinogradu

Bez stajskog đubriva nema kvalitetnog prinosa u bašti 

Prisustvo plužnog đona prepoznajemo pri samom oranju.  Odnosno, to je usijanost zemljišta, ono prosto sija, mogu se videti tamnije trake u proleće na pooranom zemljištu kao i pojava vodenih ogledala.

Zbog svih ovih razloga naši baštovani na manjim površinama bi trebali po uklanjanju zaostalih biljnih ostataka, da rasporede pravilno po površini dobro zgorelo stajsko i mineralno kompleksno đubrivo i tako ga unose u zemljište. Preporuka je da se uradi agrohemijska analiza i da se količine đubriva upotrebe po dobijenoj preporuci. Samo to je pravi način za uštedu i pravilnu primenu đubriva.

Zanimljivo je da naši mali baštovani sve manje koriste stajsko đubrivo (verovatno što ga nema dovoljno u ponudi), a bez njega nema visokog, sigurnog i kvalitetnog prinosa u bašti. Stajnjak povećava voluminoznost zemljišta, povećava količinu prihvaćene i sačuvane vlage, poboljšava i povećava mikrobiološku aktivnost u zemljištu i popravlja temperaturu i još mnogo toga. Osnovnu obradu treba uraditi bar početkom novembra kako bi zemljište prihvatilo i sprovelo u dublje sloveje što veću količinu vlage, koja se skupi u toku kasne jeseni, zime i ranog proleća.

Izbegavati primenu teških poljoprivrednih mašina na malim površinama

Savet je da se na manjim površinama za obradu zemljišta koriste freze - motokultivatori. Može se javiti problem ako su u bašti jako prisutni rizomski korovi. U tom slučaju obavezno koristiti savete stručnog lica za zaštitu bilja kako bi se bašta oslobodila njihovog prisustva. Za istu namenu i male površine mogu se koristiti posebne vile za obradu zemljišta i tada treba pokupiti i sav korov sa korenom - rizomom. Takođe, se može koristiti i ašov za takozvano riljanje. To je odličan način obrade zemljišta za bašte i ko god može treba ga koristiti za tu namenu, pojašnjava Miloš Nikoletić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije. 

Sve u svemu izbegavajte primenu teških poljoprivrednih mašina na malim površinama, krenite na vreme i sve će se stići, bitno je da ne doprinesete formiranju plužnog đona. 


Izvori

Poljoprivredna stručna služba Srbije


Tagovi

Obrada zemljišta Plužni đon Stajsko đubrivo Motokultivator Mehanizacija Miloš Nikoletić

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi