Od početka 21. veka globalna poljoprivreda izgubila je i površinu i radnu snagu

Dok šume i njive nestaju, globalna proizvodnja hrane beleži značajan rast, stoji u ovogodišnjem izveštaju UN-ove Organizacije za hranu i poljoprivredu FAO.

Prema njemu, poljoprivredne površine smanjile su se za 91 milion hektara između 2000. i 2022., što otprilike odgovara zajedničkoj površini Nemačke i Francuske. U istom periodu šume su izgubile čak 109 mil. ha. 

Rasla proizvodnja

Uprkos padu broja obradivih površina, proizvodnja ključnih useva poput kukuruza, pšenice, šećerne trske i pirinča porasla je za 56 odsto, dostigavši 9,6 milijardi tona u 2022. godini. 

Kako navode, proizvodnju mesa takođe prati uzlazni trend, povećala se za 55 odsto na 361 milion tona, sa živinom  koja je preuzela vodeće mesto svinjetini kao najtraženije meso. Osim toga, povećanje proizvodnje biljnog ulja, posebno palminog, iznosilo je čak 133 odsto između 2000. i 2021. godine.

Bez obzira na ove napretke, kažu, glad i dalje predstavlja ozbiljan problem. Prošle godine između 713 i 757 miliona ljudi, uglavnom iz Azije i Afrike, bilo je pothranjeno. To je 152 mil. više ljudi u odnosu na 2019. godinu. 

Promene u industriji

Svjetska poljoprivreda doživela je značajne promene u poslednje dve decenije. Vrednost sektora skočila je za 89 odsto, na impresivnih 3.800 milijardi dolara u 2022. godini. Istovremeno, procenat zaposlenih u poljoprivredi se smanjio, sa 40 na 26 odsto, stoji u izveštaju.

Upotreba pesticida povećala se za čak 70 odsto od 2000. do 2022., pri čemu su ih najviše trošile zemlje Amerike. U 2022. godini, korišćenje mineralnih đubriva u poljoprivredi dostilo je 185 mil. t, od čega je više od pola činio azot. Sveukupno je to povećanje od 37 odsto u odnosu na 2000. godinu.

Emisije gasova sa efektom staklene bašte iz agroprehrambenih sistema veće su za 10 odsto između 2000. i 2022., dok su emisije na nivou farmi povećane za 15 odsto, pri čemu stočarstvo generiše više od pola tih emisija.