Od šume do asfalta: Zašto sve više divljih životinja bira grad?

Sve veći broj "nepozvanih" divljih životinja nastanjuje urbane sredine. Recimo, lisice ili divlje svinje često znaju da došetaju do obodnih delova grada ili da čak uđu u sam grad. Ova situacija postavlja nove izazove pred stanovništvo i stručnjake - kako uspostaviti harmoničan suživot sa njima?

Ovim pitanjem pozabavio se i Odsek za zaštitu prirode i upravljanje divljači Fakulteta za poljoprivredu, prehrambenu nauku i upravljanje životnom sredinom Univerziteta u Debrecenu, u Mađarskoj, koji je organizovao mini konferenciju o divljim životinjama u gradovima, piše innoteka.hu. Istaknuto je kako sve veći broj njih pronalazi sigurnija staništa u urbanim sredinama, gde imaju manje prirodnih neprijatelja i lakši pristup hrani. Ovaj trend ne utiče samo na ekosistem, već i na svakodnevni život stanovništva.

Njihova pojava, kako navode, otvara i ekološka i ekonomska pitanja. Neke životinje, poput ptica pevačica, pozitivno su prihvaćene jer pružaju estetski užitak i igraju značajnu ulogu u suzbijanju insekata. S druge strane, vrste poput sivih vrana ili divljih svinja, nisu rado viđene gošće.

Ptica s "lošim marketingom"

Docent na katedri i glavni organizator mini konferencije, Kover Laslo, kroz primer svoje istraživačke teme, sive vrane, prikazao je koliko su razlozi urbanizacije pojedinih vrsta kompleksni, kao i njihov uticaj na okolinu.

"Da, situacija se stalno menja. Sukobi između ljudi i životinja postali su učestaliji, kako u gradovima tako i izvan njih", objašnjava Kover, dodavši kako tome doprinose i mediji, koji rado izveštavaju o takvim incidentima, čime stvaraju utisak da su češći nego ranije.

Prisutnost sive vrane nije nužno štetna. Istraživanje mađarskih profesora je pokazalo da njihov rast populacije ima negativne posledice na druge ptičje vrste, ali napominju i da one imaju važnu ekološku ulogu.

"Problem je u tome što sive vrane u proljće često pljačkaju gnezda drugih ptica, odnoseći jaja i mladunce, što može negativno da utiče na urbanu bioraznolikost. Ipak, ne smemo ih potpuno demonizovati. One imaju svoju ekološku ulogu – uklanjaju strvine, a njihova napuštena gnizda mogu da posluže drugim vrstama", naveo je Kover.

Velika senica idealna je za zaštitu ekoloških voćnjaka i vinograda, a korisna je i šumama

Siva vrana je najveći predator u urbanim ekosistemima. Njihov jedini ozbiljan neprijatelj su one same, jer često pljačkaju gnezda svojih vršnjaka i međusobno se takmiče za resurse.

Vrane su poznate i po svojoj inteligenciji i shvatile su da ih u gradu ljudi neće loviti. Takođe, grad im pruža obilje hrane - parkovi i smeće su za njih neiscrpan izvor resursa. Međutim, postale su toliko hrabre da ponekad napadaju ljude. Posebno u proleće, kada brane svoje mlade, mogu pokazivati agresivno ponašanje. Sprovedeno istraživanje je pokazalo da jedinke koje se izlegu u gradu ostaju u njemu ceo život. Dakle, one više nisu samo privremeni posetioci - postale su stalni stanovnici gradova.

Suživot s divljim svinjama

Većina divljih životinja koje se presele u grad (posebno one koje ne mogu da lete) pokušavaju da se sakriju od ljudi, zbog čega većina vodi noćni način života. Takav je slučaj, na primer, s divljim svinjama.

Istraživao ih je sa svojim timom Mikloš Heltai, univerzitetski profesor na Mađarskom univerzitetu za poljoprivredu i biološke nauke. Njihovo prisustvo omogućio je čovek. Mnoge divlje svinje, na primer, danju se skrivaju u napuštenim objektima, a noću izlaze, prevrću kontejnere i jedu plodove voćaka, pokazujući izuzetnu prilagodljivost gradskom životu.

Stručnjaci napominju da se ne može svaka problematična vrsta jednostavno ukloniti jer i one imaju svoju ekološku ulogu. Ističu kako je neophodno njihovo kontinuirano praćenje – prikupljanje tačnih podataka o populaciji i uzrocima problema. Jedno od rešenja je razrada strategija za upravljanje - u nekim slučajevima premeštanje ili regulacija populacije mogu biti neophodni, ali tek nakon detaljne analize.

Poboljšanje upravljanja otpadom i urbane infrastrukture – pravilno skladištenje otpada i arhitektonska rešenja prilagođena pticama mogu smanjiti štetu koju životinje uzrokuju. Na kraju, kako prenosi Agroinform, problem divljih životinja u gradovima nije crno-beo. Kako bi se postigao pravi balans, potrebno je razviti dugoročne strategije zasnovane na naučnim istraživanjima.