Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Grejanje na biomasu
  • 14.10.2022. 12:00

OIE, biomasa, zeleni metan - izvori grejanja na njivama?

Između 63 i 84 odsto potencijala OIE u našoj zemlji potiče od biomase, a njeno učešće u proizvodnji toplotne energije u 2019. godini bilo je tek 1,79 odsto.

Foto: Julijana Kuzmić
  • 1.018
  • 278
  • 0

Srbija je peta u Evropi po proizvodnji toplotne energije po megavat/času, odmah iza Finske, Litvanije, Danske i Austrije. Kako je izazovno snabdevanje gasom kao čistom energijom, sve se intenzivnije razmišlja o obnovljivim izvorima energije (OIE), pa tako i o upotrebi biomase u grejanju.

"Ništa više neće biti isto u energetici kao što je bilo pre pet ili 10 godina. Kriza je u jeku", upozorio je glavni menadžer ReDEWeB, EBRD Bojan Bogdanović na otvaranju konferencije u organizaciji Nacionalne asocijacije za biomasu "Serbio" pod nazivom "Zapadni Balkan u energetskoj tranziciji".

Potrebna veća iskoristivost biomase

Između 63 i 84 odsto potencijala OIE u našoj zemlji potiče od biomase, a njeno učešće u proizvodnji toplotne energije u 2019. godini bilo je tek 1,79 odsto. U planu je da se ova brojka, shodno situaciji u svetu i kod nas, promeni, odnosno - poveća.

"Cilj nam je da budemo karbon neutralni do 2050. godine, treba da se otvore nova radna mesta, da imamo novu zapadnu ekonomiju, smanjen uticaj energetike na životnu sredinu i samim tim i na zdravlje građana R. Srbije i da se što više oslanjamo na održivi zeleni rast i na održive zelene izvore", rekla je na otvaranju sekretarka Ministarstva energetike Maja Matija Ristić.

Peta po redu konferencija "Zapadni Balkan u energetskoj tranziciji"

Naša zemlja može da proizvede više električne energije iz organskog otpada nego što danas proizvede iz uglja i to po približno istoj ceni, mišljenja su. Izneta su istraživanja da na svakom hektaru od ukupno 2,5 miliona u Srbiji, ostane oko četiri tone žetvenih ostataka, što je ukupno 10 miliona tona. U tim žetvenim ostacima, predstavnici Wabio Investment Holdinga RS vide potencijal. 

"Wabio tehnologijom moguće je proizvesti tri miliona kubnih metara zelenog gasa (metana). Međutim, tržišna vrednost tog metana je šest do sedam milijardi evra. Ako otkupljujemo taj žetveni ostatak za 50 evra po toni, ako to pomnožimo sa četiri tone po hektaru, to je 200 evra. Znači, svaki poljoprivrednik može da ostvari dodatni profit po hektaru, uz neke troškove, ali mi računamo da će mu ostati oko 120 evra profita", izneo je Duško Bošković ispred pomenute firme i dodatno pojasnio da ako tih 120 evra pomnožimo sa 2,5 mliona ha, doći ćemo do 300 miliona evra profita koji će ostati našim poljoprivrednicima, plus što ćemo dobiti gas po ceni od 250 evra.

Kako se to radi "preko"?

Da je moguće uspešno koristiti biomasu u grejanju, potvrdio je i primer Banja Luke, koja se do 2017. godine grejala na mazut kao jednim od skupljih energenata, da bi iste godine projektom promenila pravac razmišljanja.

"Mi smo uradili uvođenje OIE i Banja Luka je te godine prešla na biomasu, napravljena je jedna velika kotlarnica snage 50 MW na biomasu. Naredne dve godine su urađene dve manje kotlarinice. Sa ukupno 65 MW snage na biomasu mi uspešno grejemo grad", rekao je tehnički direktor "Eko toplana" iz grada Republike Srpske Dejan Jovišević.

U tri panela različiti učesnici su iznosili svoje primere i mišljenja

Kad bismo gledali širu slliku, potencijal za grejanje nalazi se generalno u otpadu. U poređenju sa Hrvatskom Srbija proizvede 1,2 miliona tona otpada, dok HR nešto manje od pola miliona, takođe naša zemlja ima duplo veći energetski potencijal, izneo je Marko List ispred hrvatske Consultare kompanije.

"Preko 20 odsto naše biomase koja se najviše ogleda u poljoprivrednim drvnim ostacima već sada se koriste za proizvodnju energije pa se treba osloniti i na komunalni biotpad", rekla je predsednica Nacionalne asocijacije "Serbio" Nataša Rubežić.

Ne izmišljamo toplu vodu

Na kraju, govoreći o upotrebi OIE, profesor dr Nikola Rajaković sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, nema tu nikakvih spektakularnih tehnoloških rešenja.

Potencijal je u poljoprivrednom, ali i u komunlanom otpadu, istakla je Rubežićeva

"Napravite podzemno skladište tople vode i imate sezonsku akumulaciju, možete grejati Novi Sad bez problema. Dosta teorije, samo primena, primena, primena!", ubedljivo je završio Rajaković.

Konferencija u organizacuji asocijacije "Serbio" je peta po redu i traje još danas (14.10.) u hotelu Šeraton u Novom Sadu gde će panelisti više govoriti o elektromobilnosti, tehnologiji solaranih panela i zakonodavnom okviru u oblasti kupac-proizvođač.


Foto prilog


Tagovi

Biomasa Zeleni gas Metan OIE Bojan Bogdanović Maja Matija Ristić Duško Bošković Dejan Jovišević Marko List Nikola Rajaković Grejanje na biomasu Nataša Rubežić


Autor

Julijana Kuzmić

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...