Proizvođači rakije i država moraju da ostvare bolju saradnju kako bi i jedna i druga strana imale više koristi od proizvodnje tog pića, prepoznatljivog kao brend Srbije, zaključeno je na skupu Saveza proizvođača rakije Srbije u Beogradu.
Kvalitet domaće rakije cenjen je ne samo u našoj zemlji već i širom sveta, te je neophodno da saradnja samih proizvođača i države bude na boljem i višem nivou.
Na godišnjem nivou, proizvodnja rakije u našoj zemlji iznosi oko 800.000 tona kada je u pitanju rakija od šljive. Od toga, produkcija je oko 30 miliona litara godišnje. Veoma tražena i cenjena rakija u Srbiji je i dunjevača, a to voće u našoj državi zauzima oko 5.000 hektara zemlje što domaće poljoprivrednike čini drugima u Evropi po pitanju proizvodnje dunje. Što se tiče registrovanih proizvođača rakija, u Srbiji ih ima 530, a kada su u pitanju udruženja, zabeleženo je njih dvadesetak.
Tri udruženja proizvođača rakija u Srbiji su se udružila kako bi, u saradnji sa ministarstvima, rešila problem koji postoji kada je u pitanju prerada voća u rakije. To je izneo predsednik novoformiranog Saveza proizvođača rakije Ivan Urošević i poručio da kvalitet domaće rakije mora biti na višem nivou.
“Nagrade koje su rakije iz Srbije dobile u Kini potvrda su da proizvodimo veoma kvalitetne rakije, kojima treba prilika da dožive svetsku slavu. Ipak, moramo da opšti kvalitet rakije dignemo na viši nivo," naveo je Urošević.
Kako bi se dostigao bolji opšti kvalitet, Urošević poručuje da je najvažnije da domaći proizvođači nauče da proizvode kvalitetnu rakiju posebno zbog činjenice da se godišnje proizvede i više od 50 miliona litara rakije u Srbiji.
Urošević dodaje da veliki problem na tržištu stvaraju oni koji se nelegalno bave proizvodnjom i prodajom rakija.
"Osnovna prednost srpske rakije je vrlo kvalitetna sirovina, jer se kod nas rakija pravi od voća prve i druge klase. Naših rakija ima na svim kontinentima, ali u zanemarljivim količinama u odnosu na druga svetska pića. Moramo proizvodnju rakije u Srbiji mnogo bolje da uredimo da bismo mogli nastupati global. Uz pomoć države, trebalo da se stvori klima da se međusobno konkuriše kvalitetom i fer-plejom," navodi Urošević.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević poručio je da je neophodno da se oni koje se nelegalno bave proizvodnjom rakije, registruju jer će jedino tako inspekcije i druge nadležne službe moći da ih kontrolišu.
"Registracija je najbitnija da bi koristili novac od Ministarstva poljoprivrede za, recimo, opremu za destileriju, i burad za odležavanje rakije. Bitno je da postoji nacionalna krovna organizacija koja će s državnim organima rešavati probleme u sektoru koji napreduje," naveo je Stojanović.
Stojanović je istakao da Ministarstvo poljoprivrede pomaže proizvođačima kroz različite podsticajne mere i subvencije. Posebno je napomenuo da ministarstvo pomaže u podizanju višegodišnjih zasada i dodao da su predviđena i projektna sredstva za nastup, marketing i pojavljivanje na međunarodnim sajmovima dodajući da se posebno radi i na očuvanju autohtonih sorti šljiva.
Leskovac: Destilerija koja jedina u Srbiji proizvodi mastiku
Da su domaći proizvođači izuzetno cenjeni u svetu pokazuje i svetska zlatna medalja za dunjevaču koju je dobio Gvozden Kovačević iz užičkog sela Karan.
“Ja sam četvrta generacija koja proizvodi rakiju. Najčuveniji smo po šljivi, potražnju za rakijom ne možemo da zadovoljimo, ali trudimo se da kvalitet ostani isti. Ukupna proizvodnja Zlatne doline je oko 20.000 litara rakije”, naveo je Kovačević.
On je istakao da su tri stvari ključne za proizvodnju dobre rakije i to odlično voće, poštovanje svih faza destilacije i mesto u kojem se rakija čuva odnosno da bure mora biti kvalitetno, jer ukoliko jeste značajno može da utiče na sam kvalitet rakije i takođe može imati značajan uticaj da rakija postane vrhunsko piće," piše Dnevnik.
Izvori
Tagovi
Autorka
