Oko 6.000 hektara zemljišta poplavljeno

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković izjavila da je oko 6.000 hektara poljoprivrednog zemljišta poplavljeno u Srbiji. Ona je na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu u Skupštini Srbije poručila da su poplavljene površine možda i veće i da će se tačni podaci znati uskoro, jer komisije i lokalni štabovi izlaze na teren.

Ministarka je navela da u Arilju 80 odsto poplavljenih površina čine malinjaci, dok je u Lučanima najveća šteta od bujica koje su nanele mehaničke nanose (pesak, šljunak) na zemljište i da je tu sada glavni zadatak da se to zemljište rekultivira. "Pošto nema opasnosti od hemijskih materijala, to će moći da se brzo očisti i zemljište privede nameni", istakla je ministarka.

Šteta je manja jer setva nije uzela zamah

Prema njenim rečima, u Kraljevu, Trsteniku i Vrnjačkoj banji poplavljene površine uglavnom su bile pod žitom, od kojih je oko 40 odsto bilo pod pšenicom, deset odsto pod krmnim biljem, a 50 odsto su oranične površine pripremljene za prolećnu setvu. "To je dobro i zato je šteta manja, jer setva nije uzela zamah. Komisija će uraditi procenu i pomoći će se poljoprivrednicima da zemljište ponovo privedu nameni", dodala je.

Najmanje štete u stočarstvu

Štete od poplava najmanje su u stočarstvu, jer su životinje evakuisane na vreme i uglavnom je živina bila najugroženija. U Srbiji je registrovano 1.500 bujičnih tokova koji predstavljaju najveću opasnost kada su poplave u pitanju. Poplave koje su se sada desile u Srbiji manjeg su obima od onih 2014. godine i procenjuje se da štete neće biti ni izbliza onakve kakve su se u prvom momentu činile, a da je najvažnije to što nema ljudskih žrtava.

Dosta je urađeno na zaštiti od poplave, ali treba još

"Srbijavode i Beogradvode u 2015. godini izvele su radove u 82 grada na 302 lokacije i na to je utrošeno 3,1 milijarda dinara", rekla je Bogosavljević Bošković i dodala da su pripremljeni projekti za zaštitni sistem na nekoliko lokacija za šta je iz budžeta obezbeđeno 16 miliona evra, a da se od fondova Evropske unije očekuju sredstva za projekte koji su u pripremi. "Dosta se uradilo, treba još. Imamo planove, lokalne samouprave žele da sarađuju sa nama, a i privrednici koji su pretrpeli ogromnu štetu i oni hoće u integrisani sistem zaštite od poplava", poručila je ministarka. Prema njenim rečima u proteklih godinu i po dana pomoć poljoprivrednicima koji su bili ugroženi poplavama iznosila je osam miliona evra, a u toku je realizacija jednog projekta pomoći od 1,5 miliona evra.

Problemi oko poplava sistemski su i nastali mnogo ranije

Savetnik premijera Srbije za agrar Dragan Glamočić izjavio je da su problemi koji se dešavaju oko poplava sistemski i da su nastali mnogo ranije, naglašavajući da je Zakon o vodama koji je donet 2010. narušio vodoprivredni sistem zemlje. "Do 2010. vodni doprinosi uplaćivani su i jednako plasirani vodoprivrednim preduzećima na celoj teritoriji Srbije, ali od 2010. ti doprinosi su predstavljani kao prihod budžeta i osim Voda Vojvodine, ostala vodoprivredna preduzeća nisu dobijala svoj deo", kazao je Glamočić i dodao da zbog toga sada postoji situacija da se u pokrajni hvale kako se samo tamo dižu nasipi. "Sistem je narušen 2010. i sada mora da se ispravi, ali to ne može za kratko vreme. Nema razloga ni za politizaciju", poručio je.

Na jučerašnjoj sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije rečeno je i da bi posledice poplava bile mnogo manje da neke brane nisu privatizovane, ali i da su pojedine samouprave reagovale na vreme i iskoristile iskustvo "prethodnih političkih neistomišljenika". Odbor je preporučio i da se u što kraćem roku poljoprivrednicima nadoknadi šteta koja je pričinjena u poplavama u skladu sa mogućnostima, kao i da Uprava za veterinu i zaštitu bilja i druge orgnizacije preduzmu mere za sprečavanje ugrožavanja zdravlja ljudi, životinja i biljaka, kao i da se saniraju i urede slivovi, vodotoci i kanali za odvodnjavanje da bi ubuduće štete bile što manje.

Foto:pixabay