Od 3,4 miliona hektara koliko se obrađuje u Srbiji, samo je 350.000 hektara osigurano. Stručnjaci upozoravaju da nikakva pouka nije izvučena iz lanjskih katastrofalnih poplava. Osiguranje jednog hektara ratarskih useva je 2.000 dinara.
Godinu dana nakon katastrofalnih majskih poplava koje su zadesile Srbiju, u kojima je veliki broj poljoprivrednih domaćinstava pretrpeo ogromnu štetu, učešće osiguranja poljoprivrednih kultura se nije povećalo. S tim u vezi, na Poljoprivrednom sajmu je upriličena konferencija Rizici u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji, na kojoj se govorilo o izazovima sa kojima se poljoprivrednici suočavaju, rizicima koje bavljenje poljoprivredom nosi, kao i mogućnostima da se od rizika zaštite.
Poljoprivednici u Srbiji osiguravaju tek 10 % poljoprivredne proizvodnje. Uglavnom su to tradicionalni rizici od grada, požara i udara groma. Nasuprot nama, u Austriji poljoprivrednici osiguraju 92 % useva, dok je prosek Evropske unije iznad 80 %.
Direktor Regionalnog centra Vojvodina, u okviru Đenerali osiguranja Leonid Babić, kaže da, s obzirom na vrednost proizvodnje, osiguranje useva nije skupo. "Za osiguranja hektara pod sojom, pšenicom ili kukuruzom poljoprivrednici treba da izdvoje 2.000 dinara. To je nešto što mi se čini primerenim. Ne treba zaboraviti ni subvencije države za osiguranje. Ona iz budžeta za te namene izdvaja 40%, doduše, ove godine na smanjenu površinu do 20 hektara", kaže Babić.
Kada do štete dođe, naši poljoprivrednici po navici gledaju u državu. U takvim slučajevima na državi je samo dobra volja da u nevolji pomogne. Sa druge strane, stučnjaci osiguravajućih kuća u najkraćem vremenu izlaze na teren i procenjuju štetu. Osiguravajuće kuće prilikom sklapanja polise osiguranja, fotografišu predmet osiguranja fotoaparatom koji ima GPS navigaciju pa prema tome ne može biti dileme šta je bilo predmet osiguranja. U javnosti ne postoji jedinstveni stav da li poljoprivrednu proizvodnju treba obavezno osigurati ili to treba da bude na dobrovoljnoj bazi.
"Obavezno osiguranje predvideo bih u slučajevima kada se u proizvodnji koristi novac iz bužeta. Na bilo koji način, da li kao subvencija, ili kredit ili nešto slično tome. Zato što je to novac koji smo svi mi kao poreski obveznici platili. Oni koji to ne koriste, imaju dobrovoljno pravo da se opredele na osnovu tržišnih uslova", istakao je Babić.
Hidrometeorološki zavod Srbije
Katarina Stefanović iz Hidrometeorološkog zavoda Srbije kaže da sve informacije kojima raspolažu, ukazuju na to da će u budućnosti intezitet klimatskih uticaja biti sve učestaliji.
"Ono što se očekuje na teritoriji Srbije jeste češća pojava epizoda većih intenziteta padavina i dužih sušnih perioda. To je ono što nas čeka. Svi smo dužni da se na to pripremimo. Kao država, kao pojedinci i kao sistem", kaže Katarina Stefanović.
Statistika s početka teksta savršeno se uklapa u anketu koju smo sproveli na 82. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu. Na pitanje: "Zašto osiguravate/ne osiguravate vašu poljoprivrednu proizvodnju?", dobili smo sledeće odgovore:
Sigurno da bi osiguranje poljoprivedne proizvodnje bilo jeftinije kada bi ga poljoprivrednici više koristili. Premija osiguranja može se sa osiguravajućom kućom dogovarati, a cena pada u zavisnosti od veličine interesne grupe poljoprivrednika, bila to udruženja ili zadruge, a najbolje rezultate bi imale krovne organizacije poput Zadružnih saveza Vojvodine i Srbije. Tih pokušaja je bilo, međutim odgovor poljoprivrednika nije bio adekvatan.
Tagovi
Autor
