• Visoko obrazovanje
  • 26.04.2017. 14:00

Otvaramo fakultete, a šta ćemo s agronomima?

Država je čvrsto namerena da obrazuje više agronoma, nego do sad, pa je ministar prosvete Mladen Šarčević najavio otvaranje "niškog ogranaka Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu, a u pripremi je u pazarskom integrisanom Univerzitetu odeljenje za planinske i stočarske vidove poljoprivrede u Sjenici".

Foto: Đorđe Simović
  • 3.088
  • 154
  • 0

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje pre nekoliko godina bilo je više od 2.000 nezaposlenih agronoma. Kao da to nije dovoljno, pa država otvara nove poljoprivredne fakultete.

Agronomi iz Kruševca

Prilikom posete Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević najavio je za sledeću školsku godinu otvaranje, kako je rekao "niškog ogranka Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu, a u pripremi je u pazarskom integrisanom Univerzitetu odeljenje za planinske i stočarske vidove poljoprivrede u Sjenici".

Na naše pitanje da li treba otvarati nove Poljoprivredne fakultete, kada već imamo toliko nezaposlenih agronoma, ministar Šarčević je odgovorio:

"Činjenica je da su razni pokušaji postojali kada je u pitanju zapošljavanje tog kadra. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja preuzelo je ulogu da izigrava asocijaciju koja povezuje nauku, privredu i obrazovanje i mi smo to pokazali sa skoro 2.000 kompanija, koje su se priključile projektima dualnog obrazovanja. Resursi koje imaju naše srednje poljoprivredne škole i fakulteti trebalo bi da privuku strane investitore. Mi školujemo odličan kadar!"

Mladen Šarčević je obećao da će Institut i Poljoprivredni fakultet dobiti po 1.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta na duži period zakupa.

Nisu agronomi višak nego nedostaju investicije

Ministar Šarčević kaže da bi za sve agronome trebalo da bude zaposlenja - ako bi bilo dovoljno kapitala:

"Vi čujete nekakve ideje da oterate strance. Pa šta ćemo onda? S kojim kapitalom? Da iskopamo ćupove iz zemlje pa sami da finansiramo. Nedostatak finansija je povezan sa stabilnosti zemlje. Stabilnost zemlje je prvi korak, razvoj nauke, svakako".

Dakle, realno zaposlenje kadrova sa novootvorenih odeljenja više spadalo u grupu lepih želja. Jer ako neko neće da primi agronome sa fakulteta u Beogradu i Novom Sadu, a sa više od pola veka tradicije, zašto bi sa nekog tek otvorenog odeljenja / fakulteta.

Među poslednjim u Evropi po izdvajanju za nauku

Pitanje je i kako će se finansirati nove institucije, kada smo na začelju lestvice na starom kontinentu po izdvajanju za nauku - sa samo 0,3% BDP-a. A brojevi su neumoljivi.

Gledajući okruženje, Hrvatska i Slovenija izdvajaju 1% BDP-a. Zemlje EU u proseku izdvajaju oko 1,8%, a SAD oko 3% BDP-a.

"Srbija je zemlja koja ima 'radni protektorat' MMF-a, a to znači da se ona izvlači iz loših situacija, loših kredita. Dok imate takvu situaciju gde morate da vraćate dugove, razvoj je uvek u drugom planu. Ali ako smo mi uspeli da sa budžeta učešće u penzionom fondu sa 48% smanjimo na 36%, onda se tu negde krije formula. Sve drugo bi bilo krajnje neozbiljno. Mi nismo članica Unije. Ne možemo gledati ni Hrvatsku ni Bugarsku. Mi tri puta više izdvojimo za nauku nego Bugarska, a Bugarska tri puta više dobije od EU. Očekujem da će 2018. godine umanjenje učešća u penzijama ostavljati dovoljno novca, a ja ću se boriti da nauka i obrazovanje bude jedna od tih kategorija", rekao je Šarčević.

Foto: Đorđe Simović


Tagovi

Mladen Šarčević Nauka Obrazovanje Zemljište


Autor

Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi