Pad prodaje traktora u svetu - preokret trenda nije na vidiku

Nepovoljan trend u poljoprivrednom i industrijskom sektoru u prvih šest meseci 2024. godine doveo je do pada prodaje traktora od 12 odsto u odnosu na isto razdoblje prošle godine.

Razlog leži u visokim cenama sirovina i energije, koje su povezane sa geopolitičkim faktorima i ratom na Bliskom istoku - dok su restriktivne monetarne politike koje se sprovode radi obuzdavanja inflacije smanjile pristup kreditima i usporile ulaganja. Uz to, nepovoljan trend u primarnoj proizvodnji doveo je do smanjenja ulaganja u tehnologiju.

Istovremeno, poljoprivreda nije doživela značajan napredak u smislu proizvodnje i profitabilnosti.

Preokret trenda se ne očekuje u skorije vreme, upozorili su iz italijanskog udruženja prodavaca mehanizacije FederUnacoma juče u Bolonji, povodom otvaranja svetskog sajma mehanizacije 24. EIMA International.

Sva svetska tržišta u padu

Po pitanju prodaje mehanizacije sva referentna tržišta, takoreći, gube tlo pod nogama.

Indija, koja poslednjih godina beleži gotovo neprekinuti uzlazni trend, pala je za 10 odsto, kao i Kina, dok su Sjedinjene Države pale za 12 odsto.

Zapadna Evropa takođe je u minusu, sa dva glavna nacionalna tržišta, francuskim (-8 odsto) i nemačkim (-1 odsto). Značajan pad zabležen je u Kanadi (-16 odsto), Japanu (-28 odsto), Rusiji (-32 odsto) i Turskoj (-20 odsto).

Do kraja 2024. godine ukupni broj prodatih traktora u svetu neće premašiti 2 miliona jedinica. To će biti najniži nivo od 2016. godine, budući da je u periodu 2017. - 2023. broj protanih na globalnom nivou iznosio prosečno 2,2 miliona jedinica, sa vrhuncima prodaje 2021. (2,5 miliona) i 2022. (2,4 miliona).

"Potreba za poljoprivrednim tehnologijama će rasti, podstaknuta povećanjem globalne populacije na 10 milijardi ljudi do 2050. godine pa će biti potrebno povećati poljoprivrednu proizvodnju za 50 odsto“, izjavila je Marija Tereza Maskio, predsednica udruženja FederUnacoma.

Naglasila je da se mehanizacija mora prilagoditi ekološkom i klimatskom kontekstu poljoprivrede i podržati rešavanje problema povezanih sa nedostatkom vodenih resursa i gubitkom plodnosti zemljišta.

Klima neizvesnosti ogleda se u trendu italijanske proizvodnje poljoprivredne tehnologije koja će 2024. godinu zaključiti sa značajnim padom u odnosu na prošlogodišnju. Prognoze udruženja FederUnacoma govore o padu od 19,5 odsto. Ukupna vrednost proizvodnje je 13,2 milijarde evra, odnosno 3,2 milijarde manje nego prethodne godine.

Azija i Afrika - nova tržišta u razvoju

U predstojećim godinama u prvom planu će i dalje biti tržišta Evrope i Severne Amerike, ali će sve veću ulogu imati zemlje poput Indonezije, Vijetnama, Filipina i Tajlanda, koje već beleže rast proizvodnje specifičnih mašina.

Razlog je rast stanovništva, koji je izvor ove rastuće potražnje za poljoprivrednim tehnologijama. Isto važi i za Afriku počevši od Nigerije, Etiopije i Demokratske Republike Kongo.

Međutim, uvoz poljoprivrednih mašina takođe raste u drugim mnogoljudnim zemljama jugoistočne Azije.

Vijetnam (100 miliona stanovnika) očekuje povećanje uvoza za 6,2 odsto godišnje u sledeće četiri godine; Filipini (110 miliiona stanovnika) trebali bi povećati uvoz za 7,8 odsto u sledeće četiri godine, dok se očekuje da će Tajland (71 milion stanovnika), nakon vrlo sporog rasta u poslednjih 15 godina koji iznosi samo jedan odsto proseka godišnje, dostići porast od 6,8 odsto do 2027. godine.

Demografska varijabla još je uticajnija na afričkom kontinentu ako se prognoze pokažu tačnima da će samo subsaharska Afrika činiti 50 odsto rasta svetskog stanovništva 2050.

Nigerija već ima 230 miliona stanovnika, a očekuje se više od 400 miliona do 2050. godine, što će je učiniti trećom najmnogoljudnijom zemljom na svetu.

Slede je Etiopija i Demokratska Republika Kongo. Obe imaju znatno više od 100 miliona stanovnika, imaće značajan rast u sledećih 20 godina, pa se predviđa da uđu u TOP 10 najmnogoljudnijih zemalja na planeti.

U Nigeriji se trenutno koristi samo 46 odsto obradive zemlje, a u Demokratskoj Republici Kongo trenutno se za poljoprivredu koristi svega 10 odsto obradivog zemljišta. Zato je stavljanje novih zemljišnih površina u proizvodnju prioritet za ove i druge zemlje na afričkom kontinentu, što će sigurno razultirati povećanjem potražnje za tehnologijama u neposrednoj budućnosti.