Paori nezadovoljni zbog rešenja o naknadi za odvodnjavanje

Poljoprivrednici u Srbiji se i dalje bore da saniraju posledice prošlogodišnje suša, a u međuvremenu su počela da im pristižu rešenja za plaćanje naknade za odvodnjavanje od po 1.200 dinara po hektaru, što je kod njih izazvalo ogorčenje i revolt. Inače, ta rešenja dostavljaju javna vodoprivreda preduzeća, dok se novac uplaćuje u državni budžet. Kako prenose Novosti, Javno preduzeće "Vode Vojvodine" je paorima dosada dostavilo preko 700.000 rešenja.

Još se čeka na pomoć zbog prošlogodišnje suše

Nezadovljstvo dostavljanjem pomenutih rešenja objašnjava ratar iz Kaća, Vojislav Malešev, inače predstavnik udruženja poljoprivrednika "100 P plus". Prema njegovom rečima, ranije je dogovoreno da se rešenja za odvodnjavanje dostave tek na kraju godine, baš zbog teške situacije u kojoj su se našli srpski poljoprivrednici. Malešev napominje da su paori zbog lanjske suše tražili pomoć od države, a tom prilikom im je obećano da će pomoć stići kada se sagledaju sve mogućnosti. Međutim, kako on ironično komentariše, pokazalo se da je država sagledala da je najbolja mogućnost da se poljoprivrednicima pošalju rešenja za odvodnjavanje. Vojislav Malešev naglašava da je najgore to što ratari plaćaju naknadu, a još nisu videli da se išta radi na kanalima, dok istovremeno za odvodnjavanjem nije bilo potrebe. On i njegove kolege to shvataju samo kao dodatni namet, a što je još gore, i kao dokaz da pomoći zbog suše neće ni biti.

Ivković: Naknada više kao gest solidarnosti

Miroslav Ivković, ratar iz Novog Žednika, kod Subotice, je na nedavno završenom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, proglašen za jednog od 50 najboljih poljoprivrednika u našoj zemlji. On, takođe, smatra da u njegovom kraju njih nije bilo potrebe za odvodnjavanjem, ali da pomenutu meru više posmatra kao solidarnost sa poljoprivrednicima, koji su u krajevima u kojima je odvođenje vode neophodno. Ivković dodaje da trenutno imamo situaciju da se paori u centralnoj Srbiji bore sa veoma ozbiljnim poplavama, napominjući da je stoga u redu da se naknada za odvodnjavanje plati. On kaže da, naravno, ima mnogo onih koji ranije nisu plaćali, pa sada imaju dugove i traže otpis, a to, opet, ne bi bilo pošteno prema svima koji su redovno plaćali svoje obaveze.

Bez kanalske mreže Vojvodina bi opet bila močvara

Zaposleni JP "Vode Vojvodine", tvrde da je više od 80% Vojvodine ugroženo od unutrašnjih voda, to jest gotovo 2 miliona hektara zemljišta na području Pokrajine direktno ili indirektno zavisi od funkcionisanja sistema za odvodnjavanje. Kako objašnjavaju ovdođenje vode sa tako velikih površina sprovodi se sa 22.000 kilometra kanala, što je jednako dužini polovine ekvatora. Osim kanala sistem za odvodnjavanje čini i 155 crpnih stanica, 17 mobilnih agregata, 319 ustava, 16.450 propusta i mnogih dugih objekata, a bez kanalske mreže, Vojvodina bi ponovo bila močvara.

Rešenja na osnovu baze podataka Poreske uprave

U "Vodama Vojvodine" kažu i da su rešenja koja se upravo dostavljaju poljoprivrednicima, sačinjena su na osnovu baze podataka Poreske uprave, uz konstataciju da u njima ima mnogo grešaka. Dodaje je se i to da nezadovoljni korisnici mogu da se žale u skladu sa uputstvom koje im je prosleđeno kao sastavni deo rešenja, dok se sve nedoumice mogu i lično razrešiti u kancelariji za rad sa strankama u tom javnom preduzeću. 

Najveći dužnici pojedine firme u stečaju

Naknade za odvodnjavanje, koje u proseku iznose oko 1.200 din/ha na godišnjem nivou, pokrivaju samo 32% potrebnih sredstava za održavanje kanalske mreže u Vojvodini, a naplativost naknade za odvodnjavanje je u visini od 60% od utvrđenog razreza. U JP "Vode Vojvodine" dodaju da su najveći pojedinačni dužnici pravna lica u postupku stečaja ili reorganizacije, mada ima i fizičkih lica koja imaju velika dugovanja.