Pet razloga zašto su žene važne u borbi protiv klimatskih promena

Četvrtinu svetskog stanovništva čine seoske žene, a danas, 15. oktobra obeležavamo njihov dan, Svetski dan žena na selu. 

Iako klimatske promene utiču na sve, one ne utiču na sve jednako. Ranjivost je pogoršana je nejednakošću i marginalizacijom povezanom sa polom, etničkom pripadnosti, niskim primanjima i drugim društvenim i ekonomskim faktorima. Mere u borbi protiv njih mogu biti efikasnije jedino ako se sve ovo uzme u obzir. 

Ovde na scenu stupaju žene. Ujedinjene nacije su objavile pet razloga zašto su upravo one ključne za klimatske akcije. 

1. Klimatske mere moraju obuhvatiti celo stanovništvo 

Polovina svetske populacije čine žene i devojke, ali one su često izostavljene iz rasprava kada je reč o klimatskim promenama. Ali ako želimo da postignemo cilj Pariškog sporazuma o ograničavanju porasta globalne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa, svi treba da učestvuju što znači da više žena i devojaka treba da bude osnaženo i uključeno.

Njih treba uključiti na svim nivoima - od pregovora o klimi preko dogovora na sastancima, do polja i šuma, posebno u sektorima i regijama teško pogođenim razaranjima usled klimatskih promena jer se samo tako može kreirati održivija i pravednija budućnost za sve. 

2. Osnaživanjem do boljih rešenja

Žene čine gotovo polovinu poljoprivredne radne snage u zemljama u razvoju. Kad im se omogući isti pristup resursima kao muškarcima, one mogu povećati poljoprivredne prinose za 20 do 30 odsto. Ovo povećanje produktivnosti ne samo da poboljšava ukupnu poljoprivrednu proizvodnju za 2,5 do četiri odsto, već može pomoći u smanjenju gladi u svetu za 12 do 17 odsto, prema UN-u.

Njihovo osnaživanje u agraru takođe može imati pozitivan učinak na prilagođavanje klimi. Istraživanja pokazuju da će zemlje sa visokom zastupljenošću žena u parlamentu verovatnije ratifinisati međunarodne ugovore o zaštiti životne sredine.

3. Ključne za izgradnju otpornosti u svojim zajednicama

UN izveštava da su zajednice uspešnije u strategijama otpornosti i izgradnje kapaciteta kada su žene deo procesa planiranja.

Osim toga, one obično prve reaguju u odgovorima zajednice na prirodne katastrofe, njihova je uloga značajna u smanjenju rizika od katastrofa, uveliko doprinosi ranom oporavku svojih porodica i čitave zajednice. 

4. Klimatske promene utiču na sve nas, ali ne jednako

Veći uticaj imaju na najranjivije ljude u svetu, bilo u razvijenim zemljama ili zemljama u razvoju te pogoršavaju postojeće nejednakosti. Žene se često suočavaju sa većim rizicima i većim opterećenjem pod uticajem klimatskih promena u situacijama siromaštva i zbog postojećih uloga, odgovornosti i društvenih normi.

Na primer, u mnogim društvima upravo su one odgovorne za energiju u domaćinstvu, hranu, vodu i brigu za mlade i starije osobe. Naročito u zemljama u razvoju, posledice klimatskih promena za njih predstavljaju još veći teret. Stoga ulaganje u rodnu ravnopravnost i osnaživanje ima dalekosežne prednosti, uključujući očuvanje životne sredine, smanjenje siromaštva i postizanje ciljeva održivog razvoja. 

5. Prepoznaje se važnost roda

Kako UN zaključuje u svojoj poslednjoj tački, dobra vest je da žene i devojke postaju sve više osnažene da doprinesu klimatskim akcijama i imaju koristi od njih. 

Unutar procesa UN-a o klimatskim promenama, mnoge su zemlje javno objavile kako integrišu rodna pitanja u različite prioritetne sektore unutar svojih nacionalnih akcijskih planova. No, potrebno je dobro promisliti o tome kako postići ravnopravnost polova u lokalnoj, nacionalnoj i međunarodnoj klimatskoj politici i ulogama u donošenju odluka.