Pita li iko poljoprivrednika šta misli o smanjenju upotrebe pesticida?

O smanjenju upotrebe pesticida govori se više nego ikada pre. Evropska unija planira da smanji njihovu upotrebu za 50 odsto do 2030. godine, a čak se i proizvođači ovih hemijskih sredstava "prebacuju" na alternativne načine rešavanja problema sa korovima. 

Na stranicama Evropske komisije objavljena je inicijativa "Pesticidi - održiva upotreba (ažurirana pravila EU)", koja predstavlja svojevrsno javno savetovanje. Svojim komentarima, koji će biti uvaženi nakon isteka roka, mogu da se uključe svi građani Evropske unije.

Hemijski div ulaže u novu tehnologiju za smanjenje pesticida

U njenom opisu stoji kako pravilima Evropske unije o održivoj upotrebi pesticida nastoji da se zaštiti zdravlje ljudi i okoline od mogućih rizika i učinaka koje oni imaju. Pravilima se podstiče smanjenje njihove upotrebe i to pomoću integrisane zaštite bilja i upotrebom alternativa hemijskim pesticidima. U okviru ove inicijative preispituje se u kojoj su meri ispunjeni ti ciljevi i istražuju mogućnosti za dalje smanjenje njihove upotrebe, a kako bi se pridonelo ostvarenju ambicija strategije "od njive do trpeze" i evropskog zelenog plana.

Ističe se kako Komisija želi da čuje mišljenje svojih građana, a komentari mogu da se ostave do 7. avgusta 2020. godine. 

Manje pesticida - više uvozne hrane? 

U dve sedmice kako je inicijativa objavljena, ostavljeno je preko 50 komentara građana Španije, Italije, Nemačke, Francuske... Mahom su to oni koji ove hemikalije vide kao otrove koji zagađuju vazduh, vodu, zemlju, a onda i hranu koju jedemo. 

Javljaju se i oni koji upozoravaju kako se pre smanjenja upotrebe pesticida trebalo da se ispitaju alternativna rešenja i njihov uticaj na okolinu. Radi se o tome da ako Evropska unija i smanji upotrebu problematičnih preparata, to ne znači da ćemo jesti manje hrane zasićene njima - uvozićemo je po nižim cenama iz zemalja u kojima su oni dozvoljeni. Pored toga, transport je takođe faktor koji uveliko zagađuje okolinu. 

"Prelazak na ekološki uzgoj, sa manje prinosa, zahteva više poljoprivrednih površina što znači da je u nekim delovima Evrope potrebno krčenje šuma. To podrazumeva i veću potrošnju goriva, a time i veće emisije CO2. Hrana proizvedena u Evropi jamstvo je sigurnosti, a smanjivanje količine pesticida i đubriva u političke i ideološke svrhe nateraće nas na veći uvoz. To znači manje zaposlenih i manja sigurnost hrane", komentariše Lelu Olivier iz Francuske. 

Roland Merz iz Nemačke smatra da zabrane nisu efikasne nego da finansijski treba podržati one koji odluče da smanje upotrebu pesticida, a Pjer Ferand iz Belgije ističe kako odluku o smanjenju treba prepustiti stručnjacima i korisnicima hemijskih sredstava - poljoprivrednicima, a ne političarima i nevladinim organizacijama. 

I političari svesni nedostataka strategija

I pojedini političari su sumnjičavi prema ovim strategijama. 

"Moramo da izbegnemo da se proizvodnja preseli u druge regije čiji standardi zaštite okoline ne udovoljavaju našim zahtevima", rekla je nemačka ministarka poljoprivrede Julia Klekner na video-konferenciji EU ministara poljoprivrede o ove dve strategije, spomenuvši kako je krčenje šuma povezano sa poljoprivrednim praksama u zemljama koje nisu članice Evropske unije.

Pored toga, mnogi smatraju kako ovaj trenutak, kada čitav svet proživljava pandemijsku krizu, nije pravi za donošenje tako važnih odluka. Jedna od njih je i članica Evropskog parlamenta i zamenica koordinatora Odbora za poljoprivredu (AGRI), Ruža Tomašić. 

EK predlaže: Manje pesticida i đubriva, ali i podsticaji za organsku proizvodnju?

"Ono što najviše zabrinjava je to što su strategije donete bez odgovarajuće procene učinaka na poljoprivredni sektor i ambiciozni ciljevi stvaraju dodatni teret za već krizom onemoćale poljoprivrednike", upozorava Tomašić i dodaje da je, ako se žele ispuniti ciljevi koje Komsija predlaže navedenim strategijama, potrebno povećati proračun i osigurati odgovarajuće, dublje prelazno razdoblje.

"U suprotnom, sektor koji je trenutno već ozbiljno pogođen, upašće u dodatnu krizu, što je apsolutno nedopustivo", kategorična je. 

Sa njom se slaže i bivša zastupnica Odbora za poljoprivredu Evropskog parlamenta, Marijana Petir:

"Pred poljoprivrednike se stalno stavljaju novi zahtevi, a nije logično da se traži više sa manje novca. Evropska unija treba da pomogne svojim poljoprivrednicima da se oporave nakon krize COVID-19.

Moramo da poštujemo i podržimo svoje poljoprivrednike umesto da ih opterećujemo dodatnim zahtevima. Takođe, Evropska unija mora da igra veću ulogu u sprovođenju te strategije, a ne da teret prebacuje isključivo na države članice", zaključila je. 

Ne postoje tačni podaci o korišćenim količinama pesticida?

Postoji još jedan problem kada je o pesticidima reč. Borce protiv "hemije" brine i to to što ne postoje tačni podaci o tome koje se količne pesticida uopšte koriste. Iako jedan od EU zakona obvezuje poljoprivrednike da tri godine vode detaljnu evidenciju o korišćenim pesticidima, nedostaju podaci koji proizlaze iz drugog zakona koji obvezuje svaku zemlju članicu da u Brisel šalje informacije o količinama korišćenih pesticida - ali samo svakih pet godina, što je mnogo ređe nego za ostale poljoprivredne statistike, piše politico. 

Takođe, svaka zemlja slobodno može da odabere na koje će se useve fokusirati i kada će sprovesti jednogodišnje istraživanje tokom petogodišnjeg razdoblja. Iz ovog razloga rezultat istraživanja koje je sprovedeno u 2015. godini i koje je trebalo da objavi Eurostat, bio je mešavina neuporedivih informacija koje Komisija čak nije mogla da obelodani. 

Osim na ovaj način, Komisija je do količina korišćenih pesticida pokušala da dođe preko podataka o njihovoj prodaji. Taj broj ne otkriva da li je rizik od ovih materija povećan ili smanjen. Samim tim što su i nažalost, sastavni deo ilegalnog tržišta. 

Evropol zaplenio 360 tona ilegalnih ili falsifikovanih pesticida - deo otkriven i u Srbiji!

Svesni smo da živimo u vremenu kada su promene neminovne, ali ova tema je toliko slojevita i bojimo se da će za rešavanje problema koje uzrokuje biti potrebno isto onoliko koliko je bilo potrebno da do njega dođe.