Plastika u poljoprivredi sve više zagađuje zemlju - nema alternative?

U novom izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih naroda (FAO) sugeriše se da je zemlja koju koristimo za uzgoj naše hrane kontaminirana daleko većim količinama plastičnog otpada nego okeani i mora, što predstavlja još veću pretnju sigurnosti hrane, zdravlju ljudi i okoline.

"Procena poljoprivredne plastike i njene održivosti: poziv na akciju", prvi je globalni izveštaj te vrste od strane FAO-a, a sadrži zabrinjavajuće brojke.

Sve veća upotreba

Prema stručnjacima ove agencije, poljoprivreda svake godine koristi 12,5 miliona tona plastičnih proizvoda, a dodatnih 37,3 miliona tona koristi se za pakovanje hrane. Najveći potrošači su sektori biljne proizvodnje i stočarstva koji zajedno potroše 10,2 mil. t godišnje, zatim slede ribarstvo i akvakultura sa 2,1 mil. t i šumarstvo sa 0,2 mil. t. Azija je najveći korisnik i na nju se odnosi skoro polovina globalne upotrebe.

U nedostatku održivih alternativa, potražnja za plastikom u ovom sektoru će samo rasti. Prema procenama stručnjaka, globalna potražnja za folijama za staklenike, malčiranje i silažu povećaće će se za 50 odsto, sa 6,1 u 2018. na 9,5 miliona tona u 2030. godini.

Sve veću zabrinutost izaziva mikroplastika, koja može negativno da utiče na zdravlje ljudi. Iako postoje praznine u podacima, ne treba ih koristiti kao izgovor za nedelovanje, upozorio je FAO.

"Ovaj izveštaj služi kao glasan poziv na koordinisanu i odlučnu akciju kako bi se smanjila katastrofalna upotreba plastike u poljoprivrednom sektoru", rekla je zamenica generalnog direktora FAO-a, Marija Helena Semedo.

Poljoprivreda se danas ne može zamisliti bez tog materijala, a od njenog uvođenja 1950. godine potrebe stalno rastu. Ona pomaže produktivnosti, posebno folije za malč koje se koriste za pokrivanje zemljišta kako bi se smanjio rast korova, potreba za pesticidima, đubrivom i navodnjavanjem. Tu su i tunelske i plasteničke folije i mreže koje štite i pospešuju rast biljaka, produžuju sezonu useva i povećavaju prinose; štetočine za mlade sadnice i mladice od oštećenja od strane životinja koje pritom osiguravaju mikroklimu koja pospešuje rast, ali i druge vrste upotrebe. Na taj se način sprečava smanjenje gubitaka hrane i otpada, održava kvalitet hrane, poboljšava njena sigurnost i smanjuje emisija stakleničkih gasova (GHG).

Loše strane 

Raznolikost polimera i aditiva umešanih u plastiku otežava njihovo sortiranje i recikliranje. Malo je mikroorganizama sposobnih da razgrađuju ove polimere, što znači da se jednom u životnu sredinu mogu fragmentisati i tamo ostati decenijama. Od procenjenih 6,3 milijarde tona plastike proizvedene do 2015. godine, gotovo 80 odsto nije zbrinuto na odgovarajući način.

Kada počne da se raspada i degradira, njen uticaj počinje da se realizuje na ćelijskom nivou, utičući ne samo na pojedinačne organizme već i na čitave ekosisteme. Mikroplastika (plastika manja od pet milimetara) predstavlja specifične rizike za zdravlje životinja, a nedavna istraživanja su otkrila tragove njenih čestica u ljudskom fecesu i posteljici.

Većina naučnih istraživanja o zagađenju ovim materijalom bila su usmerena na vodene ekosisteme, posebno okeane, ali stručnjaci FAO-a su otkrili da poljoprivredna zemljišta primaju mnogo veće količine.

Ne postoje alternativne zamene

Najveći problem u ovoj proizvodnji je nepostojanje održivih alternativa koje će zameniti plastiku i omogućiti njenu zabranu.

Izveštaj identifikuje nekoliko rešenja zasnovanih na 6R modelu (odbaciti, redizajnirati, smanjiti, ponovo koristiti, reciklirati i oporaviti). Poljoprivredni plastični proizvodi za koje je utvrđeno da imaju visok potencijal štete po životnu sredinu, na koje bi trebalo prioritetno obratiti pažnju, imaju nerazgradivu fertilnu prevlaku polimerom i za njih treba što pre pronaći adekvatnu zamenu, zaključuje se u izveštaju.